Покрајински омбудсман: Живи се много боље него раније
НОВИ САД: Покрајински заштитник грађана Зоран С. Павловић сматра да грађани у Србији данас живе много боље него раније и него у земљама у окружењу, те да је исељавање из земље резултат ранијих, економски тешких времена.
"Када говоримо о исељавању из земље не можемо да издвајамо и кажемо да више одлазе припадници једне, а мање припадници друге популације. То је погрешна премиса, која се провлачи између редова и то је потпуно нетачно", рекао је Покрајински омбудсман Павловић, одговарајући на питања новинара пред почетак скупа "Миграција становништва и њен утицај на демографски развој Србије".
Како каже, те су премисе погрешне и резултат су неких ранијих времена.
"Тада смо имали становништво које је било економски девастирано и које је хтело да потражи своје боље сутра ван граница наше земље. То се сад полако зауставља. То је један процес и не можемо рећи да се он скроз зауставио са отварањем нових радних места, фабрика, различитих институција. Као што се дуги низ година стварала клима која је водила ка томе да људи одлазе, сад је исто тако потребан дужи период да се таква флуктуација становништа заустави", рекао је Омбудсман.
Сматра да је за сваку похвалу економска клима коју данас грађани Србије имају у својој земљи.
"Ми се надамо да то води не до реадмисије, већ да ће се људи поново враћати у земљу порекла, јер мој субјективни осећај је да се живи много боље него раније и много боље него у земљама у окружењу", рекао је Покрајински омбудсман, па подсетио новинаре на то "колико су пута до сада извештавали са отварања неке фабрике у Србији" наводећи то као чињенице које потврђују да то "није само његов субјективни осећај".
Природно и механичко кретање становништва, оцењено је на скупу, утичу на Аутономну Покрајину Војводину и на њен демографски развој.
"Већ две деценије имамо изражену депопулацију, а она је резултат исељавања становништва, али и негативних природних компоненти. Миграције утичу на промену структуре. Ако вам оде активно радно способно становништво, остаће млади који ће ући у радно способни контигент и онда ће и они отићи", рекла је доцент Природно-математичког факутлета у Новом Саду Милица Соларевић.
Наглашава да су међу најважнијим показатељима заправо проценат старијих од 60 година, проценат радно способног или активног становништава и просечан број чланова домаћинства. Напомиње да је битно утврдити да ли су једночлана или двочлана домаћинства, поготово у пограничним сеоским деловима Војводине, старији људи, баке и деке или млади брачни парови.
"Уколико кажемо да у неким банатским пограничним деловима просечна старост далеко изнад свих других области то значи да вам је свака трећа особа старија од 65 година. Један од начина да се нешто промени, системским мерама, јесте ревитализација сеоских подручја и генерацијска сарадња. Није проблем да ли насеље има 100, 200 људи, него да ти људи живе достојанствено. Један од модела је да буду направљене службе и да буду умрежена многа насеља, што би ишло из општинских центара и где би били укључени и старији и млађи, а и једни и други би имали достојанствен живот", рекла је Соларевић.