Глумац Игор Ђорђевић: Свака професионалност подразумева жар

Професор треба да донесе коначан суд о томе да ли козе треба истребити, и тиме спровести сумануту одлуку послератне власти, јер уништавају шуме, којих, узгред, нема у тој црногорској општини. Професор занесењак покушава да спасе козе којима је посветио цео свој живот и ставља се на страну житеља, којима је једини извор прихода њихово узгајање.

Пуно ми је срце да играм човека који не да на свој позив, струку, рекао је Игор Ђорђевић на Округлом столу критике, додајући да га је јако инспирисао у раду тај његов „жар да одбрани, докаже, отпева песму, направи поезију од читаве те ствари“. Ретки су такви људи, који тако смело изговоре оно што мисле, и ретки су и данас, сматра Игор Ђорђевић. Поготово кад то треба урадити пред људима који, без икакве сумње, подржавају све што власт каже, макар биле и сумануте одлуке, које се дочекују и подржавају аплаузом.

Тапшало се тада, тапше се и данас, и ма колико да су велике разлике између ондашњег и садашњег времена, опет је безизлазна била и она и ова ситуација. Како онда човек да верује у напредак?

Како бити оптимиста? Одговор на то питање не знам. Цео свој живот покушавам да не постављам тако далекосежна питања. Покушавам да урадим нешто, да ово што знам и умем, урадим најбоље што могу. То је једини мој одговор на то ваше питање, зато што не вреди исправљати, како наш народ каже, криву Дрину, или што би рекао Толстој: Мене више боли зуб, него проблеми човечанства. Од онога што ја могу да исправим, од моје породице, трудим се да направим атмосферу која је здрава, и из које ће изаћи неке особе, које су здраве, и које ће имати нормална начела и моралне постулате. Све остало, кад год кренемо у ту причу, није битно. Поготово зато што је политика данас толико испрљана дисциплина, а која је кренула врло часно. То је заправо племенита наука о томе како уредити друштво. Тиме су се некад бавили најмудрији људи, од старе Грчке, па до данас. Платон, један од најмудријих људи, писао је о држави и о томе како је треба уредити. Данас се политиком баве преваранти, људи који су манипулатори, и то је сасвим легитимно, и не говорим да је тако само код нас, него и иначе. Погледајте ко влада Америком, која је то екипа људи на челу такве силе. Шта ја мислим како се то може може поправити, то је да се једино може нешто урадити у свом најближем окружењу. Једино тако, и кад тако свако уради, ето промене.

И тиме што ћете бити добри у свом послу. Очигледан је ваш труд да истакнете ентузијазам лика који тумачите у овој представи.

Тако је, свака професионалност подразумева жар. Ако је човек само професионалан, али осушен од тог жара, онда ту нешто није како треба. Овај човек подразумева жар и подразумева морал. Не можете бити неморалан и професионалан. Можете, али то је онда злочин.То се дешавало у Хитлеровој Немачкој, па су испитивали близанце тако што их отворе, па их убију. Ако немате ту врсту хуманости и морала, можете бити професионалац, али то више није професионализам, него злочин. Мени је жао, ја сам са професорком Видом причао о томе, што није испраћено шта се с тим човеком десило, како је скрајнут, зато што стварно мислим да је сигурно скрајнут. Они су за много мање ствари и грехове одстрањивали највеће стручњаке, а за ову врсту малтене побуне, коју је он доле направио, мислим да је била жестока казна и стварно верујем да је негде, уз тешке муке, изашао из ове земље, живео у Француској и сад његова деца овде долазе за Нову годину, да виде егзотичну Србију.

Уручењем награда вечерас, од 20 часова на сцени “Пера Добриновић” СНП завршава се 64. Стеријино позорје. У жирију коју ће доделити Стеријина одличја су књижевник Џевад Карахасан, глумица Андреа Јанковић, драматург Дора Делбјанко, костимограф Драгица Лаушевић и редитељ Душан Петровић.

У част награђених затим ће бити приређен концерт “Песници с музиком” на коме наступају три новосадска кантаутора Милан Кораћ, Милош Зубац и Немања Нешић и представиће музику коју су писали на стихове наших познатих песника, допуњену анегдотама из живота књижевника са њиховог репертоара.

Једина разлика између ондашњег и садашњег времена је што данас као да нема човека који би прешао на страну разума, као што је он учинио, а има ситуација за то?

Апсолутно, материјала колико хоћете, а мањак тог људског материјала. Шта се то десило? Па, ето тако, комунизам је одстрањивао такве људе, и то смо имали у Србији и пре комунизма. Људи који су нешто умели и знали су углавном били склоњени. Илија Гарашанин, Пашић, ето, то су били интелектуалци, ретки у политици, а где су завршили? Професионализам и политика данас? Данас су ретки људи који су интелектуалци, а у политици су. Можете ли да кажете за Трампа да је интелектуалац, или за Путина?

Н. Пејчић