Glumac Igor Đorđević: Svaka profesionalnost podrazumeva žar

Profesor treba da donese konačan sud o tome da li koze treba istrebiti, i time sprovesti sumanutu odluku posleratne vlasti, jer uništavaju šume, kojih, uzgred, nema u toj crnogorskoj opštini. Profesor zanesenjak pokušava da spase koze kojima je posvetio ceo svoj život i stavlja se na stranu žitelja, kojima je jedini izvor prihoda njihovo uzgajanje.

Puno mi je srce da igram čoveka koji ne da na svoj poziv, struku, rekao je Igor Đorđević na Okruglom stolu kritike, dodajući da ga je jako inspirisao u radu taj njegov „žar da odbrani, dokaže, otpeva pesmu, napravi poeziju od čitave te stvari“. Retki su takvi ljudi, koji tako smelo izgovore ono što misle, i retki su i danas, smatra Igor Đorđević. Pogotovo kad to treba uraditi pred ljudima koji, bez ikakve sumnje, podržavaju sve što vlast kaže, makar bile i sumanute odluke, koje se dočekuju i podržavaju aplauzom.

Tapšalo se tada, tapše se i danas, i ma koliko da su velike razlike između ondašnjeg i sadašnjeg vremena, opet je bezizlazna bila i ona i ova situacija. Kako onda čovek da veruje u napredak?

Kako biti optimista? Odgovor na to pitanje ne znam. Ceo svoj život pokušavam da ne postavljam tako dalekosežna pitanja. Pokušavam da uradim nešto, da ovo što znam i umem, uradim najbolje što mogu. To je jedini moj odgovor na to vaše pitanje, zato što ne vredi ispravljati, kako naš narod kaže, krivu Drinu, ili što bi rekao Tolstoj: Mene više boli zub, nego problemi čovečanstva. Od onoga što ja mogu da ispravim, od moje porodice, trudim se da napravim atmosferu koja je zdrava, i iz koje će izaći neke osobe, koje su zdrave, i koje će imati normalna načela i moralne postulate. Sve ostalo, kad god krenemo u tu priču, nije bitno. Pogotovo zato što je politika danas toliko isprljana disciplina, a koja je krenula vrlo časno. To je zapravo plemenita nauka o tome kako urediti društvo. Time su se nekad bavili najmudriji ljudi, od stare Grčke, pa do danas. Platon, jedan od najmudrijih ljudi, pisao je o državi i o tome kako je treba urediti. Danas se politikom bave prevaranti, ljudi koji su manipulatori, i to je sasvim legitimno, i ne govorim da je tako samo kod nas, nego i inače. Pogledajte ko vlada Amerikom, koja je to ekipa ljudi na čelu takve sile. Šta ja mislim kako se to može može popraviti, to je da se jedino može nešto uraditi u svom najbližem okruženju. Jedino tako, i kad tako svako uradi, eto promene.

I time što ćete biti dobri u svom poslu. Očigledan je vaš trud da istaknete entuzijazam lika koji tumačite u ovoj predstavi.

Tako je, svaka profesionalnost podrazumeva žar. Ako je čovek samo profesionalan, ali osušen od tog žara, onda tu nešto nije kako treba. Ovaj čovek podrazumeva žar i podrazumeva moral. Ne možete biti nemoralan i profesionalan. Možete, ali to je onda zločin.To se dešavalo u Hitlerovoj Nemačkoj, pa su ispitivali blizance tako što ih otvore, pa ih ubiju. Ako nemate tu vrstu humanosti i morala, možete biti profesionalac, ali to više nije profesionalizam, nego zločin. Meni je žao, ja sam sa profesorkom Vidom pričao o tome, što nije ispraćeno šta se s tim čovekom desilo, kako je skrajnut, zato što stvarno mislim da je sigurno skrajnut. Oni su za mnogo manje stvari i grehove odstranjivali najveće stručnjake, a za ovu vrstu maltene pobune, koju je on dole napravio, mislim da je bila žestoka kazna i stvarno verujem da je negde, uz teške muke, izašao iz ove zemlje, živeo u Francuskoj i sad njegova deca ovde dolaze za Novu godinu, da vide egzotičnu Srbiju.

Uručenjem nagrada večeras, od 20 časova na sceni “Pera Dobrinović” SNP završava se 64. Sterijino pozorje. U žiriju koju će dodeliti Sterijina odličja su književnik Dževad Karahasan, glumica Andrea Janković, dramaturg Dora Delbjanko, kostimograf Dragica Laušević i reditelj Dušan Petrović.

U čast nagrađenih zatim će biti priređen koncert “Pesnici s muzikom” na kome nastupaju tri novosadska kantautora Milan Korać, Miloš Zubac i Nemanja Nešić i predstaviće muziku koju su pisali na stihove naših poznatih pesnika, dopunjenu anegdotama iz života književnika sa njihovog repertoara.

Jedina razlika između ondašnjeg i sadašnjeg vremena je što danas kao da nema čoveka koji bi prešao na stranu razuma, kao što je on učinio, a ima situacija za to?

Apsolutno, materijala koliko hoćete, a manjak tog ljudskog materijala. Šta se to desilo? Pa, eto tako, komunizam je odstranjivao takve ljude, i to smo imali u Srbiji i pre komunizma. Ljudi koji su nešto umeli i znali su uglavnom bili sklonjeni. Ilija Garašanin, Pašić, eto, to su bili intelektualci, retki u politici, a gde su završili? Profesionalizam i politika danas? Danas su retki ljudi koji su intelektualci, a u politici su. Možete li da kažete za Trampa da je intelektualac, ili za Putina?

N. Pejčić