Одлив мозгова кошта као зарада од извоза ИТ сектора
По подацима ОЕЦД-а, Србију је од 2000. године напустило више од 650.000, углавном младих људи, а по прошлогодишњем истраживању Министарства просвете, сваки четврти студент жели да школовање настави у иностранству, а две трећине жели да настави тамо да живи.
На панелу Српске асоцијације менаџера чуо се податак да су годишњи трошкови које Србија има због одласка младих и образованих људи у иностранство 1,2 милијарде евра и једнаки су вредности извоза српског ИТ сектора. Тих трошкова биће, по оцени професора Економског факултета у Београду и продекана за сарадњу с привредом Драгана Лончара, и наредних година јер процењује да би Србију могло напустити и до 25 одсто школоване и млађе популације. – Оно што наша памет извози у ИТ сектору, „компензује” се трошковима одласка наших људи у иностранство – рекао је Лончар. – Тешко можемо зауставити „одлив мозгова”, али можемо остати у комуникацији с онима који су отишли да би се они у неком тренутку вратили. То би био вишеструки добитак за нашу државу, не само у смислу дознака, које годишње износе три милијарде евра, већ у смислу трансфера знања и технологија.
Саветница председнице Владе Србије за креативне индустрије и науку Бојана Симеуновић подсетила је на то да ће уследити формирање тела за циркуларне миграције, које је недавно најавио и министар финансија Синиша Мали.
– Када кажемо циркуларна миграција то значи да одлазе и враћају се, а идеја је да то тело постане станица у којој ће људи који желе да се врате имати све информације – рекла је Бојана Симеуновић, и додала да ће до краја године бити изнете конкретне инцијативе.
– Србија је почетком године формирала координационо тело Владе Србије које се бави проблемо одласка младих, а његов задатак је да успори одлазак људи у иностранство и да се врате они који су отишли – подсетила је државна секретарка у Министарству за рад и запошљавање Бојана Станић. – Но, без привреде, координационо тело и мере не играју никакву улогу пошто би требало да имамо где те људе да запослимо. Дакле, проблем је комплексан јер се мора утврдити зашто људи одлазе и који су пресудни фактори да се врате. Професор Економског факултета у Београду у пензији Владимир Гречић, који се деценијама бави управо проблемом „одлива мозгова” и могућношћу повратка наших држављана из иностранства, објаснио је за „Дневник” да је веома важно да држава ради на утврђивању узрока одласка, али и на повратку младих, а за то је, како је истакао, потребно време.
– Српска асоцијација менаџера ће и у наредном периоду наставити сарадњу с државом и кабинетом премијерке Ане Брнабић, као и с универзитетима и привредом да би дошли до заједничког решења – најавила је извршна директорка САМ-а Јелена Булатовић. – Да би се постигао резултат, свако мора да преузме одговорност да креира боље услове за живот и рад у Србији.
– Пре свега, потребно је да Србија достигне стандарде који постоје у европским државама, првенствено у погледу зарада – оценио је професор Гречић. – Томе доприноси и старење и смањење броја становништва у самој држави јер нам је потребна радна снага коју сада немамо и која одлази тамо где може више зарадити. Морамо посебно радити на повратку високообразовних кадрова који су prеthodnih година отишли у иностранство јер нема напретка и повећања продуктивности и конкурентности без иновација, а управо они су носиоци тих иновација.
Љ. Малешевић