Odliv mozgova košta kao zarada od izvoza IT sektora

Na panelu Srpske asocijacije menadžera čuo se podatak da su godišnji troškovi koje Srbija ima zbog odlaska mladih i obrazovanih ljudi u inostranstvo 1,2 milijarde evra i jednaki su vrednosti izvoza srpskog IT sektora. Tih troškova biće, po oceni profesora Ekonomskog fakulteta u Beogradu i prodekana za saradnju s privredom Dragana Lončara, i narednih godina jer procenjuje da bi Srbiju moglo napustiti i do 25 odsto školovane i mlađe populacije. – Ono što naša pamet izvozi u IT sektoru, „kompenzuje” se troškovima odlaska naših ljudi u inostranstvo – rekao je Lončar. – Teško možemo zaustaviti „odliv mozgova”, ali možemo ostati u komunikaciji s onima koji su otišli da bi se oni u nekom trenutku vratili. To bi bio višestruki dobitak za našu državu, ne samo u smislu doznaka, koje godišnje iznose tri milijarde evra, već u smislu transfera znanja i tehnologija.

Savetnica predsednice Vlade Srbije za kreativne industrije i nauku Bojana Simeunović podsetila je na to da će uslediti formiranje tela za cirkularne migracije, koje je nedavno najavio i ministar finansija Siniša Mali.

– Kada kažemo cirkularna migracija to znači da odlaze i vraćaju se, a ideja je da to telo postane stanica u kojoj će ljudi koji žele da se vrate imati sve informacije – rekla je Bojana Simeunović, i dodala da će do kraja godine biti iznete konkretne incijative.

– Srbija je početkom godine formirala koordinaciono telo Vlade Srbije koje se bavi problemo odlaska mladih, a njegov zadatak je da uspori odlazak ljudi u inostranstvo i da se vrate oni koji su otišli – podsetila je državna sekretarka u Ministarstvu za rad i zapošljavanje Bojana Stanić. – No, bez privrede, koordinaciono telo i mere ne igraju nikakvu ulogu pošto bi trebalo da imamo gde te ljude da zaposlimo. Dakle, problem je kompleksan jer se mora utvrditi zašto ljudi odlaze i koji su presudni faktori da se vrate.  Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu u penziji Vladimir Grečić, koji se decenijama bavi upravo problemom „odliva mozgova” i mogućnošću povratka naših državljana iz inostranstva, objasnio je za „Dnevnik” da je veoma važno da država radi na utvrđivanju uzroka odlaska, ali i na povratku mladih, a za to je, kako je istakao, potrebno vreme.

– Srpska asocijacija menadžera će i u narednom periodu nastaviti saradnju s državom i kabinetom premijerke Ane Brnabić, kao i s univerzitetima i privredom da bi došli do zajedničkog rešenja – najavila je izvršna direktorka SAM-a Jelena Bulatović. – Da bi se postigao rezultat, svako mora da preuzme odgovornost da kreira bolje uslove za život i rad u Srbiji.

– Pre svega, potrebno je da Srbija dostigne standarde koji postoje u evropskim državama, prvenstveno u pogledu zarada – ocenio je profesor Grečić. – Tome doprinosi i starenje i smanjenje broja stanovništva u samoj državi jer nam je potrebna radna snaga koju sada nemamo i koja odlazi tamo gde može više zaraditi. Moramo posebno raditi na povratku visokoobrazovnih kadrova koji su prethodnih godina otišli u inostranstvo jer nema napretka i povećanja produktivnosti i konkurentnosti bez inovacija, a upravo oni su nosioci tih inovacija.

LJ. Malešević