РЕСТИТУЦИЈА За четири месеца враћено 160 локала и станова

До пре неколико дана, Агенција за реституцију вратила је укупно 6.666 објеката, или 4.631 пословни простор, 983 стана и 1.052 зграде.

Осим тога, Агенција је од почетка године вратила још 82.13.75 хектара неизграђеног грађевинског земљишта, тако да је сада укупно старим власницима или правним наследницима враћено 430.53.47 хектара. За прва четири месеца враћено је и 48 хектара, 66 ари и 43 квадратна метра шумског земљишта и 9.338 хектара, 23 ара и 46 квадрата пољопривредног. С половином прошлог месеца у Србији је укупно враћено 5.630 хектара и 52 ара шумског земљишта и 49.731 хектара, 94 ара и 56 квадрата пољопривредног.

Од укупно 160 објеката који су враћени од почетка године, у Војводини их је највише у Суботици – 13, тако да је сада укупно 154 бивших власника или њихових наследника у том граду на северу дошло до одузете имовине.  Од општина у Војводини враћено је пет у Новом Саду, један објекат у Бачком Петровцу, три у Зрењанину и два у Панчеву.

Како је за „ “Дневник” недавно изјавила директорка подручне јединице Агенције за реституцију у Новом Саду Јасна Селаковић, од почетка поступка реституције до прошлог месеца највише објеката враћано је у Новом Саду – 472, затим Суботици – 154 и Сомбору – 65. У истом раздобљу највише пољопривредног земљишта у Војводини враћено је у Бачкој Тополи – 4.575 хектара, затим у Бечеју – 4.384, Србобрану – 3.389, Сенти – 2.165 и Новом Кнежевцу – 2.073 хектара.

У законском року Агенцији за реституцију из Војводине је поднето 29.000 захтева за враћање одузете имовине. Од тог броја решено је око 11.500 захтева за обештећење, укључујући решења, закључке о одбацивању и обустави поступка. Укупно је поднето око 10.000 захтева за враћање одузетог пољопривредног земљишта, а већи део је у Војводини. У њима се потраживало око 100.000 хектара њива одузетих после Другог светског рата.

Прва решења о натуралном враћању имовине донета су 2012. године, а у протеклих седам година Агенција за реституцију готово је привела крају натуралну реституцију. Најмањи резултати у враћању имовине забележени су код пољопривредног земљишта, што кочи просец комасације у многим општинама. Комасација је и у многим војвођанским локалним самоуправама камен спотицања за реституцију. Процедура у реституцији је таква да подносиоцу захтева најпре враћају њиве у катастарској општини у којој су биле пре одузимања, али ако то није могуће, добија парцеле из других катастарских општина на подручју исте локалне самоуправе. Но, ако се догоди да ни у једној катастарској општини нема довољно комасираног земљишта за повраћај, онда се траже у суседним локалним самоуправама.

Имовина која бившим власницима или њиховим наследницима не може бити враћена у натури биће исплаћена државним обвезницама. По прошлогодишњим изменама Закона о враћању одузете имовине, прва рата државних обвезница требало би старим власницима или наследницима да стигне 15. децембра 2021. године, с тим што би аконтација од десет одсто утврђеног износа за обештећење била уплаћена 15. децембра наредне године. Држава је за то издвојила две милијарде евра, а појединачно највише се може добити 500.000 евра, без обзира на то о коликој одузетој имовини је реч.

Љ. Малешевић