Дејан Масликовић, помоћник министра културе и информисања: На клик до Шумановића

Разговор с њим смо стога и започели питањем да ли је у наведеном контексту ова платформа, која ће данас бити презентована у Историјском архиву града Новог Сада -  испунила циљ?

- Урађена су бројна истраживања у свету и код нас о односу младих према информационој и комуникациониј технологији, њеној заступљености у њиховом животу па и зависности која се јавља. И сви резултати говоре да су генерације које долазе у потпуности базирале свој друштвени живот на интернет, паметне телефоне, друштвене мреже и наравно да у овом контексту и информације траже и добијају на исти начин. При томе, то нису небитне информације, јер они посредством интернета уче, васпитавају се, стичу слику о свету, околини, друштву... па и култури! Стога је Министарство културе и информисања решено да младим генерацијама, али и свим осталим корисницима информационе и комуникационе технологије, понуди веродостојне и верификоване информације о нашој култури, културном наслеђу и непроцењивим покретним и непокретним културним добрима о којима се старају наше установе. У том циљу реализовано је неколико важних пројеката, али Претраживач јесте круна свих тих наших напора да се култура у Србији прилагоди новонасталој ситуацији четврте индустријске револуције, информационом друштву, дигиталној трансформацији друштва и новим видовима комуникације и учења.

По Масликовићевим речима, у протеклом периоду архиви, заводи за заштиту споменика, музеји и галерије добили су информационе системе, а кустоси, архивисти, стручњаци из области заштите уносе податке о културним добрима и дигиталне објекте, док библиотекари уносе податке у електронски каталог.

- На овај начин се ствара база података са комплетном документацијом о нашем културном наслеђу. А Претраживач је, практично, механизам, алат који из поменутих база, информационих система, регистара… прикупља основне информације о дигитализованом културном наслеђу и ставља их на увид јавности. Све ово чини да наша култура у виртуелном свету, на интернету, на друштвеним мрежама, буде видљива и лако доступна.

 Коме је све Претраживач намењен и које су његове предности?

- Намењен је свим грађанима, како у Србији тако и ван ње. Наравно да ће професионалну корист имати запослени у установама културе, који ће јасно и прецизно моћи да утврде шта се где налази, коме треба да се обрате за сарадњу на организацији изложби, писању радова и монографија и сваком другом облику сарадње. За младе је пак то својеврстан изазов који ће их упутити у свет културе, историје, уметности, етнологије, технике... На жалост, нисмо ни свесни колико вредних и значајних експоната, докумената, књига има у нашим установама културе а да не говорим о споменицима културе којих има на сваком километру наше територије. Претраживач омогућује да се за споменике културе, уласком на линк директно повежете са мапом која вас води до изабраног споменика културе, тврђаве, манастира и др. што даје улогу Претраживачу и у развоју туризма.

 На који начин су институције културе одговориле на изазов дигитализације?

- С обзиром на то да су услови у којима већина установа културе ради оскудни, резултати су задовољавајући. Као и у свакој области и у култури имате лидере, они који су пример али и оне којима треба мало више времена да прихвате нове технологије, усвоје нова знања и вештине. Установе културе нису у могућности да ангажују програмере и информатичаре у обиму у ком су неопходни. Није такође тајна ни да је млађим колегама лакше да савладају технолошке изазове и премосте недостатак информатичара. Све у свему, Министарство културе и информисања је задовољно реакцијом и прилагодљивошћу запослених на технолошки напредак и дигиталну трансформацију установа културе. Искористићу прилику да поменем да нам у савладавању изазова дигитализације помажу и партнери као што су Математички институт, Канцеларија за ИТ и е-управу, Телеком Србија, Мајкрософт а на почетку смо остваривања стратешког партнерства у овој области са Кином.

 Претражујући одреднице у појединим институцијама, наилази се тек на имена артефаката, често колоквијална, без фотографија, описа, заправо било каквог иоле корисног податка?

- У праву сте, постоји велика разлика у подацима, количини информација, фотографијама, начину обраде, броју унетих објеката. Неке установе културе су у потпуности дигитализовале своје фондове, збирке, неке су тек на почетку. То је у Претраживачу видљиво. Ми сматрамо да је транспарентност рада установа културе једна од великих користи коју имамо од дигитализације. Поред тога што знамо шта се где налази, ми имамо податке и о томе ко колико ради, да ли је документација сређена, да ли се правилно води, да ли су издата решења о утврђењу за културно добро, колико имамо културних добара од великог и изузетног значаја и друго. Хоћу да нагласим да је увођење информационих система у установе културе и активирање Претраживача препознато као начин да се заштита културног наслеђа, бар у документационом смислу води јенднообразно, квалитетно и да се сви пропуштени и необављени послови, деценијама у назад сада надокнаде. На нашу срећу, дигитализација није посао или процес који има свој рок. Технологија напредује, информациони системи ће се развијати, биће свеобухватнији и ићи ће у правцу креирања механизама за употребу дигитализованог културног наслеђа које треба да обезбеди стварање нове публике, већу интеракцију са публиком, развој креативне индустрије и адекватно представљање наше културе.

 Паралелно са израдом Претраживача најављивана је и израда пратећих апликација и софтвера као дидактичких средстава. Докле се стигло на том пољу?

- Култура није острво у друштвеном животу, она прожима све аспекте друштва. И Министарство културе и информисања сматра да је неопходно веће присуство културе у образовном систему. Са Министарством просвете, науке и технолошког развоја имамо потписан споразум, као и са Министарством трговине, туризма и телекомуникација. У контексту ове мултиресорне сарадње реализују се пројекти који би требало да, поред инфраструктурног повезивања школа, омогуће и квалитетан садржај који би утицао на опште образовање деце, спознају националног културног идентитета, систем вредности, уметничких достигнућа. Да, у најмању руку, парирају другим, благо речено, неадекватним садржајима на интернету. Реформе образовног система су у току, то је комплексан и врло одговоран посао. У обавези смо да сачекамо исход тих реформи. До тада смо, у координацији са Министарством посвете, понудили издавачима uybеnika да током израде електронских uybеnika преузму дигиталне садржаје из установа културе. У међувремену радимо на апликацији за музеје. Пројектни задатак за израду апликације за едукативне радионице за децу у музејима је израђен. Надам се да ћемо имати готов производ до краја ове или почетком следеће године.

 Планирано је да Претраживач прати и дигитални водич. Отвара ли се, заправо, овом платфрмом простор да наше културно наслеђе коначно добије заслужено место у туристичкој понуди Србије?

- Тренутно у Србији је дигиталним водичима покривено преко 50 локација. На интернет презентацији Министарства налази се списак свих локација, попут археолошких локалитета, музеја, градских средина… за које су израђени водичи и могу се бесплатно преузети. А Министарство културе и информисања је конкурсом финансирало развој и имплементацију дигиталних водича. Један део је развијен у сарадњи установа и компанија. Ипак, тржиште и реакције публике, посетилаца, право су мерило успешности и функционалности дигиталних водича.    

 Својевремено сте у једном свом раду навели да се приликом представљања дигитализоване културне баштине мора водити рачуна и о особама с инвалидитетом. Колико се у томе успело, односно какви су планови у том правцу?

- Дигитални водичи су прилагођени особама са инвалидитетом. Претраживач је, тренутно, пуштен у рад без ове опције. Но, у наредном периоду ћемо развити алате за лако коришћење Претраживача за особе са инвалидитетом као и за националне мањине. То је већ пројектовано само треба да се имплементира.

М. Стајић