Dejan Masliković, pomoćnik ministra kulture i informisanja: Na klik do Šumanovića

Razgovor s njim smo stoga i započeli pitanjem da li je u navedenom kontekstu ova platforma, koja će danas biti prezentovana u Istorijskom arhivu grada Novog Sada -  ispunila cilj?

- Urađena su brojna istraživanja u svetu i kod nas o odnosu mladih prema informacionoj i komunikacionij tehnologiji, njenoj zastupljenosti u njihovom životu pa i zavisnosti koja se javlja. I svi rezultati govore da su generacije koje dolaze u potpunosti bazirale svoj društveni život na internet, pametne telefone, društvene mreže i naravno da u ovom kontekstu i informacije traže i dobijaju na isti način. Pri tome, to nisu nebitne informacije, jer oni posredstvom interneta uče, vaspitavaju se, stiču sliku o svetu, okolini, društvu... pa i kulturi! Stoga je Ministarstvo kulture i informisanja rešeno da mladim generacijama, ali i svim ostalim korisnicima informacione i komunikacione tehnologije, ponudi verodostojne i verifikovane informacije o našoj kulturi, kulturnom nasleđu i neprocenjivim pokretnim i nepokretnim kulturnim dobrima o kojima se staraju naše ustanove. U tom cilju realizovano je nekoliko važnih projekata, ali Pretraživač jeste kruna svih tih naših napora da se kultura u Srbiji prilagodi novonastaloj situaciji četvrte industrijske revolucije, informacionom društvu, digitalnoj transformaciji društva i novim vidovima komunikacije i učenja.

Po Maslikovićevim rečima, u proteklom periodu arhivi, zavodi za zaštitu spomenika, muzeji i galerije dobili su informacione sisteme, a kustosi, arhivisti, stručnjaci iz oblasti zaštite unose podatke o kulturnim dobrima i digitalne objekte, dok bibliotekari unose podatke u elektronski katalog.

- Na ovaj način se stvara baza podataka sa kompletnom dokumentacijom o našem kulturnom nasleđu. A Pretraživač je, praktično, mehanizam, alat koji iz pomenutih baza, informacionih sistema, registara… prikuplja osnovne informacije o digitalizovanom kulturnom nasleđu i stavlja ih na uvid javnosti. Sve ovo čini da naša kultura u virtuelnom svetu, na internetu, na društvenim mrežama, bude vidljiva i lako dostupna.

 Kome je sve Pretraživač namenjen i koje su njegove prednosti?

- Namenjen je svim građanima, kako u Srbiji tako i van nje. Naravno da će profesionalnu korist imati zaposleni u ustanovama kulture, koji će jasno i precizno moći da utvrde šta se gde nalazi, kome treba da se obrate za saradnju na organizaciji izložbi, pisanju radova i monografija i svakom drugom obliku saradnje. Za mlade je pak to svojevrstan izazov koji će ih uputiti u svet kulture, istorije, umetnosti, etnologije, tehnike... Na žalost, nismo ni svesni koliko vrednih i značajnih eksponata, dokumenata, knjiga ima u našim ustanovama kulture a da ne govorim o spomenicima kulture kojih ima na svakom kilometru naše teritorije. Pretraživač omogućuje da se za spomenike kulture, ulaskom na link direktno povežete sa mapom koja vas vodi do izabranog spomenika kulture, tvrđave, manastira i dr. što daje ulogu Pretraživaču i u razvoju turizma.

 Na koji način su institucije kulture odgovorile na izazov digitalizacije?

- S obzirom na to da su uslovi u kojima većina ustanova kulture radi oskudni, rezultati su zadovoljavajući. Kao i u svakoj oblasti i u kulturi imate lidere, oni koji su primer ali i one kojima treba malo više vremena da prihvate nove tehnologije, usvoje nova znanja i veštine. Ustanove kulture nisu u mogućnosti da angažuju programere i informatičare u obimu u kom su neophodni. Nije takođe tajna ni da je mlađim kolegama lakše da savladaju tehnološke izazove i premoste nedostatak informatičara. Sve u svemu, Ministarstvo kulture i informisanja je zadovoljno reakcijom i prilagodljivošću zaposlenih na tehnološki napredak i digitalnu transformaciju ustanova kulture. Iskoristiću priliku da pomenem da nam u savladavanju izazova digitalizacije pomažu i partneri kao što su Matematički institut, Kancelarija za IT i e-upravu, Telekom Srbija, Majkrosoft a na početku smo ostvarivanja strateškog partnerstva u ovoj oblasti sa Kinom.

 Pretražujući odrednice u pojedinim institucijama, nailazi se tek na imena artefakata, često kolokvijalna, bez fotografija, opisa, zapravo bilo kakvog iole korisnog podatka?

- U pravu ste, postoji velika razlika u podacima, količini informacija, fotografijama, načinu obrade, broju unetih objekata. Neke ustanove kulture su u potpunosti digitalizovale svoje fondove, zbirke, neke su tek na početku. To je u Pretraživaču vidljivo. Mi smatramo da je transparentnost rada ustanova kulture jedna od velikih koristi koju imamo od digitalizacije. Pored toga što znamo šta se gde nalazi, mi imamo podatke i o tome ko koliko radi, da li je dokumentacija sređena, da li se pravilno vodi, da li su izdata rešenja o utvrđenju za kulturno dobro, koliko imamo kulturnih dobara od velikog i izuzetnog značaja i drugo. Hoću da naglasim da je uvođenje informacionih sistema u ustanove kulture i aktiviranje Pretraživača prepoznato kao način da se zaštita kulturnog nasleđa, bar u dokumentacionom smislu vodi jendnoobrazno, kvalitetno i da se svi propušteni i neobavljeni poslovi, decenijama u nazad sada nadoknade. Na našu sreću, digitalizacija nije posao ili proces koji ima svoj rok. Tehnologija napreduje, informacioni sistemi će se razvijati, biće sveobuhvatniji i ići će u pravcu kreiranja mehanizama za upotrebu digitalizovanog kulturnog nasleđa koje treba da obezbedi stvaranje nove publike, veću interakciju sa publikom, razvoj kreativne industrije i adekvatno predstavljanje naše kulture.

 Paralelno sa izradom Pretraživača najavljivana je i izrada pratećih aplikacija i softvera kao didaktičkih sredstava. Dokle se stiglo na tom polju?

- Kultura nije ostrvo u društvenom životu, ona prožima sve aspekte društva. I Ministarstvo kulture i informisanja smatra da je neophodno veće prisustvo kulture u obrazovnom sistemu. Sa Ministarstvom prosvete, nauke i tehnološkog razvoja imamo potpisan sporazum, kao i sa Ministarstvom trgovine, turizma i telekomunikacija. U kontekstu ove multiresorne saradnje realizuju se projekti koji bi trebalo da, pored infrastrukturnog povezivanja škola, omoguće i kvalitetan sadržaj koji bi uticao na opšte obrazovanje dece, spoznaju nacionalnog kulturnog identiteta, sistem vrednosti, umetničkih dostignuća. Da, u najmanju ruku, pariraju drugim, blago rečeno, neadekvatnim sadržajima na internetu. Reforme obrazovnog sistema su u toku, to je kompleksan i vrlo odgovoran posao. U obavezi smo da sačekamo ishod tih reformi. Do tada smo, u koordinaciji sa Ministarstvom posvete, ponudili izdavačima uybenika da tokom izrade elektronskih uybenika preuzmu digitalne sadržaje iz ustanova kulture. U međuvremenu radimo na aplikaciji za muzeje. Projektni zadatak za izradu aplikacije za edukativne radionice za decu u muzejima je izrađen. Nadam se da ćemo imati gotov proizvod do kraja ove ili početkom sledeće godine.

 Planirano je da Pretraživač prati i digitalni vodič. Otvara li se, zapravo, ovom platfrmom prostor da naše kulturno nasleđe konačno dobije zasluženo mesto u turističkoj ponudi Srbije?

- Trenutno u Srbiji je digitalnim vodičima pokriveno preko 50 lokacija. Na internet prezentaciji Ministarstva nalazi se spisak svih lokacija, poput arheoloških lokaliteta, muzeja, gradskih sredina… za koje su izrađeni vodiči i mogu se besplatno preuzeti. A Ministarstvo kulture i informisanja je konkursom finansiralo razvoj i implementaciju digitalnih vodiča. Jedan deo je razvijen u saradnji ustanova i kompanija. Ipak, tržište i reakcije publike, posetilaca, pravo su merilo uspešnosti i funkcionalnosti digitalnih vodiča.    

 Svojevremeno ste u jednom svom radu naveli da se prilikom predstavljanja digitalizovane kulturne baštine mora voditi računa i o osobama s invaliditetom. Koliko se u tome uspelo, odnosno kakvi su planovi u tom pravcu?

- Digitalni vodiči su prilagođeni osobama sa invaliditetom. Pretraživač je, trenutno, pušten u rad bez ove opcije. No, u narednom periodu ćemo razviti alate za lako korišćenje Pretraživača za osobe sa invaliditetom kao i za nacionalne manjine. To je već projektovano samo treba da se implementira.

M. Stajić