НАЈХУМАНИЈИ Новосађани донирају 25 посто више од републичког просека

Као и прошлих година, најактивнији дародавци били су грађани кроз масовна давања 42,9 одсто, затим пословни сектор са 29,5 одсто и појединци 15,4 одсто. Према учешћу у познатој дарованој суми, благи двогодишњи пораст удела грађана резултирао је преузимањем доминатне позиције с уделом од 41,4 одсто, док га пословни сектор сада прати с високим уделом од 39 одсто, навео је mеnayеr комуникација Catalyst Балканс Милош Јанковић на недавно, у Медија центру Војводине, одржаној презентацији годишњег извештаја о стању доброчинства у Србији „Србија дарује 2018“.

Извештај и анализа део су Пројекта за унапређење оквира за давање који финансијски подржава Америчка агенција за међународни развој (УСАИД), а спроводи Коалиција за доброчинство, коју предводи Фондација Ана и Владе Дивац.

У овом извештају наведене су и области које су донацијама подржане. Од укупно донираних средства здравство је подржано са 32,3 одсто, маргинализоване групе са 25,2 процента, за смањење сиромаштва донирано је 10,8 посто новца, за образовање 13,2 посто, док сезонска давања учествују са пет до 10 одсто. Спорт, култура и уметност, заштита животне средине заступљени су с један до три одсто, док је од укупно дониране суме за јавну инфраструктуру, религијске активности и бригу о животињама, ургентну помоћ, науку, историјско наслеђе, независне медије, економски развој, социјално предузетништво, као и разне друге активности даровано од нула до један одсто.

По речима Милоша Јанковића, подаци генерално говоре о томе да се на филантропију ослањамо више него што то препознајемо, а да она нуди и дугорочна решења.

- Улога грађана Новог Сада је овде посебно важна: од свих добротворних акција које су се десиле у Новом Саду, грађани су учествовали у чак 67,1 одсто њих, што је 25 одсто више од републичког просека. У овој области Нови Сад је лидер и по томе што у њему 53,3 одсто давања имају дугорочне, стратешке ефекте, у односу на републички просек од 33,2 одсто - додао је Јанковић.

Када сте последњи пут урадили неко добро дело

Менаџер за друштвене мреже, Фондација Ана и Владе Дивац Миљана Керчу, позвала је све Новосађане да учествују на другом Фестивалу филантропије који траје до 28. маја.

Поред догађаја протеклих дана, данас је организован Дан давања књига у Београду од 12 часова у Кнез Михаиловој и у Новом Саду од 11 часова у Дунавској 1 испред Градске библиотеке, где ће волонтери питати пролазнике да се подсете када су последњи пут урадили неко добро дело, да ли познају неку задужбину у свом граду и да ли им је познат датум Националног дана давања Учесници ће добити књигу с посветом. Уколико желе, они ће моћи да запишу своје добро дело у Књизи добрих дела. И овог пута акција се рализује уз помоћ Новосадског волонтерског центра и ЈЦИ Београд. Сутра, такође у Новом Саду од 11 часова, у акцији „Добро се слатким враћа“ у центру Новог Сада, пролазницима ће се код Градске библиотеке делити чоколадице.

Фестивал филантропије реализује се под покровитељством председнице Владе Републике Србије и председнице Савета за филантропију Ане Брнабић.

Координаторка Програма филантропије Траг фондације Ана Новаковић, осврнула се на фискални и правни оквир филантропије код нас, указавши и на конкретне примере – области у којима се могу ствари побољшати.

- Коалиција за доброчинство припрема велики документ, Белу књигу о унапређењу пореских прописа који се тичу филантропије, која између осталог садржи две бенефит-кост анализе: једна се тиче стипендија, а друга се односи на пореска оптерећења када је у питању донација роба и услуга, пре свега у храни. Када је у питању издавање стипендија, један од предлога је да се повећа неоперезиви износ с актуелених 11.500 на 30.000 динара. Наша истраживања и анализа постојећих давања од стране пословног сектора и од стране државе показује да би пословни скетор, односно компаније, били спремни да дају и до 30 посто новца више или већи број донација када су у питању стипендије, захваљујући тим евентуалним пореским олакшицама – рекла је Новаковић. - Такође, када је у питању пореско оптерећење на донације хране, важна информација је да смо дошли до закључка да се, за сваки динар који држава уложи кроз пореске олакшице у овој области, заједници врате два динара. Мисилим да је то занимљив подстрек и мотивација државе да ове области уреди на начин, како смо утврдили, чине земље у региону и Европи када говоримо о примени пореских олакшица.

Неки наредни кораци били би да се на основу препорука које су се указале на основу анализе законских оквира код нас и у региону, те препоруке упуте из радних група у Савет за филантропију који би их онда упутио даље Влади на разматрање. Савет за филатропију чине

представници ресорних министарстава и других релевантних институција пословног сектора и Коалиција за доброчинство.

В. Црњански