NAJHUMANIJI Novosađani doniraju 25 posto više od republičkog proseka
NOVI SAD: Kada je reč o donacijama u Srbiji 2018. godine, procenjeno je da je darovano ukupno 27,3 miliona evra, što je približno sumi iz 2017, a zabeležene su 2.773 jedinstvene akcije za opšte dobro.
Kao i prošlih godina, najaktivniji darodavci bili su građani kroz masovna davanja 42,9 odsto, zatim poslovni sektor sa 29,5 odsto i pojedinci 15,4 odsto. Prema učešću u poznatoj darovanoj sumi, blagi dvogodišnji porast udela građana rezultirao je preuzimanjem dominatne pozicije s udelom od 41,4 odsto, dok ga poslovni sektor sada prati s visokim udelom od 39 odsto, naveo je menayer komunikacija Catalyst Balkans Miloš Janković na nedavno, u Medija centru Vojvodine, održanoj prezentaciji godišnjeg izveštaja o stanju dobročinstva u Srbiji „Srbija daruje 2018“.
Izveštaj i analiza deo su Projekta za unapređenje okvira za davanje koji finansijski podržava Američka agencija za međunarodni razvoj (USAID), a sprovodi Koalicija za dobročinstvo, koju predvodi Fondacija Ana i Vlade Divac.
U ovom izveštaju navedene su i oblasti koje su donacijama podržane. Od ukupno doniranih sredstva zdravstvo je podržano sa 32,3 odsto, marginalizovane grupe sa 25,2 procenta, za smanjenje siromaštva donirano je 10,8 posto novca, za obrazovanje 13,2 posto, dok sezonska davanja učestvuju sa pet do 10 odsto. Sport, kultura i umetnost, zaštita životne sredine zastupljeni su s jedan do tri odsto, dok je od ukupno donirane sume za javnu infrastrukturu, religijske aktivnosti i brigu o životinjama, urgentnu pomoć, nauku, istorijsko nasleđe, nezavisne medije, ekonomski razvoj, socijalno preduzetništvo, kao i razne druge aktivnosti darovano od nula do jedan odsto.
Po rečima Miloša Jankovića, podaci generalno govore o tome da se na filantropiju oslanjamo više nego što to prepoznajemo, a da ona nudi i dugoročna rešenja.
- Uloga građana Novog Sada je ovde posebno važna: od svih dobrotvornih akcija koje su se desile u Novom Sadu, građani su učestvovali u čak 67,1 odsto njih, što je 25 odsto više od republičkog proseka. U ovoj oblasti Novi Sad je lider i po tome što u njemu 53,3 odsto davanja imaju dugoročne, strateške efekte, u odnosu na republički prosek od 33,2 odsto - dodao je Janković.
Kada ste poslednji put uradili neko dobro delo
Menadžer za društvene mreže, Fondacija Ana i Vlade Divac Miljana Kerču, pozvala je sve Novosađane da učestvuju na drugom Festivalu filantropije koji traje do 28. maja.
Pored događaja proteklih dana, danas je organizovan Dan davanja knjiga u Beogradu od 12 časova u Knez Mihailovoj i u Novom Sadu od 11 časova u Dunavskoj 1 ispred Gradske biblioteke, gde će volonteri pitati prolaznike da se podsete kada su poslednji put uradili neko dobro delo, da li poznaju neku zadužbinu u svom gradu i da li im je poznat datum Nacionalnog dana davanja Učesnici će dobiti knjigu s posvetom. Ukoliko žele, oni će moći da zapišu svoje dobro delo u Knjizi dobrih dela. I ovog puta akcija se ralizuje uz pomoć Novosadskog volonterskog centra i JCI Beograd. Sutra, takođe u Novom Sadu od 11 časova, u akciji „Dobro se slatkim vraća“ u centru Novog Sada, prolaznicima će se kod Gradske biblioteke deliti čokoladice.
Festival filantropije realizuje se pod pokroviteljstvom predsednice Vlade Republike Srbije i predsednice Saveta za filantropiju Ane Brnabić.
Koordinatorka Programa filantropije Trag fondacije Ana Novaković, osvrnula se na fiskalni i pravni okvir filantropije kod nas, ukazavši i na konkretne primere – oblasti u kojima se mogu stvari poboljšati.
- Koalicija za dobročinstvo priprema veliki dokument, Belu knjigu o unapređenju poreskih propisa koji se tiču filantropije, koja između ostalog sadrži dve benefit-kost analize: jedna se tiče stipendija, a druga se odnosi na poreska opterećenja kada je u pitanju donacija roba i usluga, pre svega u hrani. Kada je u pitanju izdavanje stipendija, jedan od predloga je da se poveća neoperezivi iznos s aktuelenih 11.500 na 30.000 dinara. Naša istraživanja i analiza postojećih davanja od strane poslovnog sektora i od strane države pokazuje da bi poslovni sketor, odnosno kompanije, bili spremni da daju i do 30 posto novca više ili veći broj donacija kada su u pitanju stipendije, zahvaljujući tim eventualnim poreskim olakšicama – rekla je Novaković. - Takođe, kada je u pitanju poresko opterećenje na donacije hrane, važna informacija je da smo došli do zaključka da se, za svaki dinar koji država uloži kroz poreske olakšice u ovoj oblasti, zajednici vrate dva dinara. Misilim da je to zanimljiv podstrek i motivacija države da ove oblasti uredi na način, kako smo utvrdili, čine zemlje u regionu i Evropi kada govorimo o primeni poreskih olakšica.
Neki naredni koraci bili bi da se na osnovu preporuka koje su se ukazale na osnovu analize zakonskih okvira kod nas i u regionu, te preporuke upute iz radnih grupa u Savet za filantropiju koji bi ih onda uputio dalje Vladi na razmatranje. Savet za filatropiju čine
predstavnici resornih ministarstava i drugih relevantnih institucija poslovnog sektora i Koalicija za dobročinstvo.
V. Crnjanski