broken clouds
11°C
26.11.2024.
Нови Сад
eur
116.9975
usd
111.6175
Сачуване вести Претрага Navigacija
Подешавања сајта
Одабери писмо
Одабери град
  • Нови Сад
  • Бачка Паланка
  • Бачка Топола
  • Бечеј
  • Београд
  • Инђија
  • Крагујевац
  • Лесковац
  • Ниш
  • Панчево
  • Рума
  • Сомбор
  • Стара Пазова
  • Суботица
  • Вршац
  • Зрењанин

 У понедељак 64. Стеријином позорју: „Зла жена” и „Итака”

27.05.2019. 09:24 09:26
Пише:
Фото: Dnevnik (Filip Bakić)

Другог дана 64. Стеријиног позорја, у такмичарској селекцији биће изведена представа “Зла жена”, у понедељак у 19 часова на сцени „Јован Ђорђевић“ Српског народног позоришта (публика је на сцени).

Представу “Зла жена”, рађену по тексту Јована Стерије Поповића, режирала је Ива Милошевић, а изводи је Народно позориште / Народно казалиште /Непсинхаз из Суботице. У улогама су: Милан Вејновић (Граф Трифић), Милица Сужњевић (Султана), Сузана Вуковић (Персида), Димитрије Динић (Стеван), Срђан Секулић / Игор Грекса (Срета) и Сања Моравчић (Пела). Ликови су “одевени како епоха налаже, али на њиховим лицима - без обзира да ли су газде или служинчад - нанесен је дебели слој тешке позоришне шминке која поништава сваку природност актера и даје им карактер позоришно стилизованих извештачених маски”, наводи Сандра Иршевић у својој критици.

- Све нам, наиме, указује да нас је редитељка довела у позориште у позоришту, да ликови овог позорја у својим животима заправо играју улоге које су им додељене, или које су сами себи наменили, те да се реалност Стеријиних драматис персона разликује од живота актера представе по томе што ови други глуме да живе. И Султана припада истом свету лажне егзистенције, животу који је одређен јасно утврђеном социјалном хијерархијом, друштвеним конвенцијама, а понајпре малограђанским светоназорима - указује Сандра Иршевић.   

Редитељка Ива Милошевић је осмислила сценски простор за ову представу, сценографкиња и консултанткиња је Марија Калабић, костимограф је Марко Маросиук, за сценски говор је задужен Дејан Средојевић. Композитор је Владимир Пејковић, а за сценски покрет је задужена Иста Степанов.

Прва од три представе међународне селекције „Кругови“ - “Итака”, рађена према Хомеровој „Одисеји”, у извођењу позоришта “Катона Јожеф” из Будимпеште, биће изведена у 21 час на сцени „Пера Добриновић“ СНП -а. Аутори текста су Петер Завада и Армин Сабо-Секељи, а редитељка је Криста Секељ. Одмах по завршетку, у 23 часа је округли сто о овој представи.

- У овој адаптацији Одисејеве станице уобличавају жене које се мењају на кабаре - подијуму уоквиреним морско - плавом траком. Међу њима су: феминисткиње, домине, наивке, диве, мајке и жене, као и сирена рокерка која урла у микрофон. Свака глумица - Ерика Боднар, Андреа Фулајтар, Адел Јордан, Естер Киш, Естер Оноди, Вивиен Рујдер, Јудит Резеш и нараторка, Атина Палада коју игра Бланка Месарош - у потпуном је складу са карактером који игра. Као и Ервин Нађ који даје све од себе, наизглед набилдовани лик који се распада од тестостерона, прави херој, али његов Одисеј је исто толико и рањив: филозоф који има објашњење за све. Антихерој који ређа грешку за греком, који лаже друге, па и себе. Тешко прихвата различитост:он не разуме Киклопов својствен поглед на свет, решење налази у његовом суровом убиству - напомиње Соња Макраи у својој критици ове представе.

У оквиру 64. Стеријиног позорја, данас ће бити отворене чак три изложбе. У 10 часова у горњем фоајеу сцене „Јован Ђорђевић“ СНП, биће отворена традиционална изложба Центра за ликовно образовање деце и омладине Војводине “Сцена, маска, костим, лутка”, на којој ће бити уручене награде.

Друга је изложба “Трансформација” - мастер уметнички рад сценског дизајна Андреје Рондовић, коју организују СЦЕН (Одсек за уметност и дизајн) - Департман за архитектуру и урбанизам Факултета техничких наука и Шок задруга, у чијој галерији ће бити отворена у 18 часова (пасаж Змај Јовине 22).

Трећа изложба “Светлана Бојковић или Уметност глуме”, биће отворена у 20.30 часова, у доњем фоајеу сцене „Пера Добриновић“ СНП. Организатори су Позоришни музеј Војводине и Стеријино позорје, а аутор изложбе је Зоран Максимовић.

        Н. Пејчић

Пише:
Пошаљите коментар