ШЛЕПЕРИ УСРЕД ГРАДА Гранични прелаз постаје мука за Бачку Паланку
БАЧКА ПАЛАНКА: У неколико наврата „Дневник” је писао о проблемима са којима се сусрећу мештани Нештина и Визића, два села у Срему која административно припадају бачкопаланачкој општини, а до центра општине морају проћи четири гранична прелаза са Хрватском.
Сваки дан у пасоше им се удари осам печата, а то је једна страница. Обзиром да ова путна исправа има 30-так страна није тешко израчунати колико траје ако се због посла свакодневно мора у Паланку и назад. Треба рећи да цена пасоша са свим таксама прелази 4.000 динара.
И док Нештинци и Визићани имају овај проблем, мештани дела Паланке, односно станари вишеспратница и власници породичних кућа у улицама које воде на дунавски мост који спаја Бачку Паланку и Илок, а на коме су гранични прелази, имају другу врсту проблема. Њима су улице најчешће блокиране шлеперима који чекају да пређу у Европску унију, а колоне умеју да буду дуге и неколико километара и да се протежу кроз целу варош. Све то зна да траје од пар сати, па и дан-два.
На недавној седници Општинског већа Бачке Паланке већници су се дотакли и ових проблема. Тачније, Бранислав Шушница, председник општине, каже да је контактирао са граничном полицијом у Бачкој Паланци и да му је речено да печатирање пасоша не може да се избегне, јер је таква наредба Министарства. - Ово је и проблем који доста оптерећује и само функционисање града - рекао је Шушница. - Ми, као општина, немамо никакве ингеренције над граничним прелазом, али на иницијативу Месне заједнице Нештин обратили смо се МУП и Управи граничне полиције. Обавестили смо их са проблемима са којима се сусрећу наши суграђани. Дописи су послати и у вези са проблемом камиона који чекају да пређу границу, али одговора нема.
Речено је да ће представници општине отићи у надлежно министарство и усмено образложити министру са каквим се проблемима сусрећу становници Бачке Паланке, али и Нештина и Визића. Проблеми у овом делу приобаља Дунава настали су када је Хрватска ушла у ЕУ, јер до тада се граница прелазила са пропусницама без проблема. Није било ни километарских колона шлепера, а ова дунавски мост пуштен у саобраћај 1974. године, буквално улази у улице како Паланке тако и Илока у Хрватској.
Паланчани чије су куће и станови у улицама које воде до моста су огорчени. Кажу да им је нарушена свакодневница, возе једном траком, некада не могу да уђу или изађу из дворишта, угрожена је и хигијена, мотори се чују и ноћу. И није то све, јер појединци су нам се жалили да више нико неће да купи кућу у овом делу Паланке, а и поједини инвеститори су одустали од изградње вишеспратница, јер, веле, потенцијални купци када чују за локацију новог стана одмах одустају.
М. Суџум