Футог и Бегеч спојени бициклистичком стазом дугом 6.275 метара (фото)
Бициклистичка стаза од Дунавске улице у Футогу до Обалске улице у Бегечу званично је завршена, дуга је 6.275 метара и широка три, а за радове, који су поверени „Пут-инвесту”, издвојено је 95 милиона динара из буџета Града Новог Сада и Министарства туризма, трговине и телекомуникација.
Реч је о деоници ван европског коридора који треба да споји Атлантски океан и Црно море, а крајњи циљ је да се новоурађена стаза повеже са Шекспировом улицом на Лиману у Новом Саду, што би требало да буде завршено у наредне две године.
– Управа за инвестиције и грађевинско земљиште, односно Град Нови Сад, припрема пројектну документацију за наредне фазе, идемо ка спајању Дунавске улице у Футогу и Улице Симе Матавуља у Новом Саду – најавио је градоначелник Милош Вучевић приликом јучерашњег обиласка бициклистичке стазе у Бегечу. – Не стајемо на овоме већ позивамо колеге из бачкопаланачке општине да нам се придруже да идемо даље ка западу. Знам да велики број Новосађана воли и вози бицикле, а сад имају једну од најлепших стаза, у шта можете да се уверите.
О важности „бициклистичког” туризма говори податак да Европи годишње донесе око 50 милијарди евра, истакао је министар туризма, трговине и телекомуникација Расим Љајић.
– Чешка је у протекле три године издвојила 200 милиона евра за изградњу бициклистичких стаза, Мађарска улаже 98 милиона евра управо за развој бициклистичке инфраструктуре. Нажалост, ми смо тек на почетку тог процеса и ово је, без икакве сумње, први озбиљнији пројекат у изградњи бициклистичке инфраструктуре у Србији на овој траси коридора Еуровело 6 – додао је Љајић.
Од 14 међународних коридора, два пролазе кроз Србију – Еуровело 6 и Еуровело 13, док је Еуровело 11 још увек нефункционалан јер није урађена туристичка сигнализација, како налажу међународни стандарди.
– Овај коридор свакако је најзначајнији и за Европу и за нас, и њиме током године прође између 12.000 и 15.000 бициклиста, што је веома мало ако поредимо исте деонице на том коридору у Аустрији или Немачкој, где годишње прође између 250.000 и 300.000 путника – истакао је министар Љајић објашњавајући да је траса од Француске до Србије дуга 660 километара и, будући да иде током Дунава, зове се Дунавска рута, илити коридор. – Без икакве сумње, то ће бити кичма бициклистичког саобраћаја у Србији у наредним годинама, а на нама је да градимо и локалне, такозване магистралне путеве од тог главног коридора. Морамо повезивати и локалне туристичке дестинације с том главном трасом бициклистичког коридора, према томе, наставићемо да радимо на довршетку те трасе која је дуга 23 километра.
Л. Радловачки
Још један велики бициклистички пројекат је у припреми, а тиче се повезивања Новог Сада и Београда. На њему ће радити Покрајински секретаријат за привреду и туризам и Министарство туризма, трговине и телекомуникација, а израда пројектно-техничке документације би требало да буде готова до краја године, након чега следи обезбеђивање финансија за радове.
– То ће у великој мери повезати два главна туристичка центра, која доносе највише прихода држави када говоримо о девизном приливу и привлачењу страних туриста – истакао је ресорни министар Расим Љајић. – Према томе, та врста туризма у Србији поприма све већи значај, дајемо јој пажњу коју објективно заслужује и верујем да ће и приходи од ње бити све већи.