Сутра се обележава Међународни празник рада- 1. мај

Председник Савеза самосталних синдиката Србије (С С С С) Љубисав Орбовић каже да ће синдикати сутра указати почаст радницима који су далеке 1886. у Чикагу штрајком и протестима почели да се боре за осмочасовно радно време, чувене "три осмице", али и скренути пажњу на актуелне проблеме.

"Нажлост, у тешким смо проблемима, плате су нам релативно ниске, иако је било помака и повећања зарада, због основице која је ниска тешко ћемо достићи нормалне стандарде и просек. Мининална зарада у Србији је и даље испод минималне потрошачке корпе за 20 одсто, а просечна зарада за 40 одсто нижа од просечне потрошачке корпе, што говои у ком стању се налазимо", рекао је Орбовић за Танјуг.

Орбовић каже да у Србији пола milliona грађана прима плату у висини минималне потрошачке корпе. 

Говорећи о условима у којим радници раде саговорник Танјуга је подсећа да је прошле године на радном месту настрадало чак 53 радника а од почетка ове 12, што по његовом мишљену говори о томе колико се посвећује пажња условима у којима радници раде. 

Орбовић каже да синдикати настоје да истрају у борби за радничка права и указује на чињеницу да треба да се изборе и са чињенициом да су сада и они на неки начин "нападнути".

"Сада да би неко био председник синдиката у некој фирми потребна је велика храброст. Многи синдикални лидери великих колектива добили су отказе, иако их сада, полако после спорова враћамо на радна места", каже Орбовић.

Он такође истиче да је тема радничких права сада потпуно у другом плану и да млади изморени гледајући prеthodnе генерације, одлазе да раде за веће плате у иностранство.

И председница Асоцијације слободних и независних синдиката (АСНС) Ранка Савић каже да се већ деценијама Међународни Празник рада у Србији дочекује са констатацијама да положај радника у Србији није добар и тврди да у "новијој историји положај радника у погледу права никад није било гори".

" Релаксирана је могућност отказа, радници живе у непрекидном страху од отказа, а кад имате радну снагу која је уплашена, њој је лако манипулисати и послодавци то користе", каже Савић за Танјуг.

Она наводи да је проблематично то што се прековремени рад не плаћа, већ спорадично за то добијау слободни дани које опет радници не могу увек да користе јер су потребни послодавцу. У Србији је минимална зарада једна од најнижих у региону, истиче.

"Дефинитивно ни на овај 1. мај не моземо да будемо задовољни што се тиче права радника, а ни радом синдиката", истиче Савић и додаје да је синдикална сцена у Србији расцепкана, несложна и радници се оправдано љуте на синдикате.

Савић каже да су радници у Србији генерално незадовољни својим положајем, али се не буне јер се "боје да не изгубе парче хлеба", те да све више наших грађана одлази у иностранство у потрази за плаћенијим пословима и да је у 2017. 100.000 њих отишло у земље ЕУ и широм света да ради.

Проблем је, како каже, и перцепција која влада о томе да је српски радник добар, али је јефтина радна снага.

"Синдикати морају да устану против те пецепције и да не пристајемо да радимо за 250 или 300 евра, то је нецивилизацијски у 21. веку", рекла је Ранка Савић. 

Социолог Нада Новаковић, научни сарадник Института друштвених наука, каже да радници сваки нови Први мај дочекују у све тежим условима, са све већим губитком радних права, што је последица класних односа, системске супростављености капиталиста и најамних радника. 

Она каже да је радничка класа у последњих 30 година историјски деградирана и толико обесправљена да не представља никакву друштвену претњу по интересе настале капиталистичке класе.

"Обесправљена, експлоатисана, размрвљена и осиромашена радничка класа Србије нема шта да слави Првога маја. То је празник који подсећа на времена када су радници имали далеко важнију улогу у друштву, радили и живели у бољим и условиму достојног човека, а нису страховали за посао, зараду и голи опстанак себе и породице", каже Новаковић.

Додаје и да"таква каква је, представља лак плен манипулисања и утицаја капиталиста и њихових удружења. Да им се озбиљно одупре или супростави нема сопствених и јаких синдикалних и политичких организација", каже Новаковић и додаје да је тема радних права и њихове заштите у Србији сасвим скрајнута на маргине друштва. 

Она оцењује да већина радника Србије ради у условима у каквим су радили радници западне Европе почетком и средином 19. века. 

Зараде радника у Србији су, према међународним статистикама, далеко испод зарада у већини земаља у региону, каже Новаковић. 

"Данашњим радницима Србије највише недостају посао, сигурност, зарада, право на доступно образовање и лечење, да би могли достојанствено радити и живети. Анализом радног законодавства и свакодневне праксе, радници у Србији су класа којој не припадају ова људска права, већ су резервисани за припаднике капиталистичке класе", каже Новаковић. 

Закључује да првомајски празници и славља поводом њега само прикривају стварне односе моћи између обесправљене и размрвљене радничке и моћне капиталистичке класе.