Наше пиво од српског хмеља, нови темељ домаћег пиварства

Пивари кажу да је душа сваког пива управо хмељ, а уколико је домаћи, од аутохтоних сорти, то му даје арому какву не може да има ни једно пиво брзо произведено, направљено "преко ноћи". 



Српски хмељ, чија традиција узгоја на овим просторима траје 250 година, и даље се највише гаји у Бачкој, у околини Бачког Петровца, а некада се извозио широм света, од Немачке, Енглеске, до Америке, а забележено је да је стигао и до Јапана. 



У околини Бачког Петровца било је пре једног века више од осам хиљада хектара под овом културом, каже директор "Петровец" д. о. о. Растислав Струхар, који је један од највећих узгајивача хмеља у нашој земљи. 



"Током 250 година дуге традиције, било је разних успона и падова када је реч о хмељарству", каже Струхар, али истиче, ипак, да је на српским њивама, захваљујући узгајивачима и стручњацима, сачувана чувена аутохтона сорта "Бачка". 



Деведесете године у Србији, готово потпуно су уништиле наду да ће на нашим њивама, ова биљка пењачица, наставити да расте те је постојала бојазан да ће хмељ заувек нестати са наших поља. 



Међутим, протеклих година, каже Струхар, растом потражње и производње у малим занатским пиварама као и пиварама које имају дугу традицију производње квалитетног пива, све је више и површина под хмељом. 



"Ове године, бербу ћемо имати на око осам хектара". 



Још су то, додаје, почеци у обнављању некада великих површина у Србији под овом културом, а жеља Струхара је да се хмељ "вијори" на његовим њивама на још 20, 30...и више хектара. 



Иначе, дуга биографија гајења ове биљке говори да ју је гроф Андраш Хадик, аустријски фелдмаршал и председник дворског ратног савета у Бечу, донео у Футог 1770. године, а у то време, на свега 15 киломатара у Бачком Петровцу, већ је постојала мала пивара. 



Академик Јан Кишгеци, водећи струцњака за хмељарство, подсећа да је одувек судбина пива везана судбину хмеља, без кога није могуће направити овај напитак. 



Данас, сав хмељ увозимо, осим оног који се производи већ четврт миленијума у Бачком Петровцу. 



"Управо је та традиција допринела да научимо да стварамо нове сорте, а срећом, сачуван је садни материјал, генетика", каже Кишгеци. 



Професор наводи да је реч о сортама хмеља намењеним за производњу високо квалитетног пива, а квалитет, каже, данас наука лако мери, а купци га препознају. 



Битно је, напомиње, да се обнови традиционално хмељарство у Србији јер постоје пиваре које занима искључиво квалитет. 



Стручњак за производњу пива, др Димитрије Аранђеловић, консултант у компанију "М6 Еден", предузећу које је закупило и оживело производњу у чувеној Београдској индустрији пива (БИП), објашњава да је пиво јединствен производ у свету јер ни један други прехрамбени производ на свету не садржи хмељ. 



А хмељ је, каже, престао да постоји на нашим њивама доласком на тржиште великих мултинационалних компанија које се снабдевају овом биљком из својих централа. 



"Преузимањем пословања БИП-а, од стране македонске фирме М6 Еден, дошло се на идеју да се направи домаће ''Наше пиво'' са искључиво домаћим сировинама", каже Аранђеловић. 



И управо тада, каже, логичан корак је био да се контактира узгајивач из Бачког Петровца као и предузеће за производњу слада из Бачке Паланке, а како би се направило прво домаће пиво произведено искључиво од сировина са српских поља. 



У ери када се процес производње пива све више скраћује на уштрб квалитета а зарад профита, када хектолитри пива сваког минута излазе из фабрика великих међународних "играча", Аранђеловић наводи да је "Наше пиво" из БИП-а, настало традиционалним методама израде, али уз коришћење савремених научних сазнања у производњи пива. 



У производњи се, каже, користе ниске температуре како би се очувао квалитет сировина, пиво "лежи" дуго, природно се бистри. 



"Све то траје доста дуго, али без тога, нема квалитета, а квалите се састоји у добром балансу нуспроизвода", којих, каже, у пиву има неколико стотина па и хиљада. 



Колико је хмељ важан у производњи пива можда најбоље говори податак да се на 100 литара додаје свега стотињак грама ове зелене "шишарке", каже шеф службе за контролу квалитета у БИП-у Тања Никић. 



Вода, јечмени слад и квасац, као и три врсте ароматичног хмеља из Бачког Петровца, домаћи су састојци без којих, истиче, не би било могуће направити прво српско домаће пиво од 100 одсто сировина из наше земље. 



Заљубљеници у ово пенушаво пиће, чији се корени испијања везују за период од пре 6. 000 година и стари Египат, могу "Наше пиво" израђено по домаћој рецептури наћи на рафовима маркета "Макси" и "Темпо".