Софтвер препознаје глас оболелих од посттрауматског поремећаја

Лекари су одавно установили да људи с психијатријским поремећајима говоре друкчије од особа који немају менталних тегоба.

Аутори студије објављене 22. априла наводе да вештачка интелигенција може - с тачношћу од 89 посто - разликовати особе с ПТСП-ом од људи који не пате од тог поремећаја.

- Они који имају ПТСП говоре спорије (спорије покрећу језик), њихов је говор монотонији, мање енергичан (беживотан), дуго оклевају и говоре 'равним' тоном - каже водитељ студије др Чарлс Мармар, са катедре за психијатрију на Медицинској школи Универзитета у Њујорку.

Открића показују да се карактеристикама говора може служити у анализи те болести, али потребна су подробнија истраживања те валидација, а то је могуће убудуће чинити клинички.

Његов се тим стручњака послужио програмом вештачке интелигенције који "учи" како разликовати појединце на темељу њиховог говора.

Истражитељи су снимили сате интервјуа темељених на питањима које постављају стручњаци при дијагностиковању ПТСП-а. Укупно су интервјуисали 53 ветерана из Ирака и Авганистана којима је дијагностикован ратни ПТСП, а снимили су и интервјуе 78 ветерана који немају тај поремећај.

Затим су снимке унели у софтвер који је развио институт на Стамфорду (који је такође развио апликацију "Сири"). Укупно је произведено 40.526 говорних карактеристика.

Студија се није бавила механизмима ПТСП-а, али постоји теорија да трауматски догађаји мењају мождане кругове што утиче на глас погођене особе.

Научни тим планира 'увежбати' тај програм пунећи га новим подацима, валидирати га те дати влади на одобрење за коришћење у клиници.

Могуће је с временом развити и апликацију ПТСП-а путем паметног телефона јер то може бити јефтина метода, примењива на даљину и неинвазивна, каже Адам Браун, асистент на психијатрији у Њујоршкој школи медицине.