Аја Јунг: Не могу се фолклор и балет стављати у исти кош
НОВИ САД: Одлука комисије за уметничку игру Министарства културе да 16. Београдском фестивалу игре на конкурсу определи свега два милиона динара поново је, након две године затишја, разбуктала спор директорице БФИ Аје Јунг и министра културе и информисања Владана Вукосављевића.
Изражавајући неслагање и незадовољство сарадњом са ресорним Министарством и самим министром, Аја Јунг је истовремено и отворила једну од кључних болних тема српске културе - конкурсе, преко којих се финансирају и локалне „ијаде” и међународни фестивали више него респектабилних уметничких домета, попут БФИ или Новосадских музичких свечаности.
Коначно би требало извршити јасно рангирање манифестација и водити рачуна о онима који држави вишеструко враћају уложена средства и остварују огромну корист за њен imiy у свету, те нуде врхунски уметнички и туристички садржај. Када би се у Израелу ансамбл "Батшева" нашао у истом рангу или на истом конкурсу са неким фолклорним ансамблом или манифестацијом, то би био скандал. Исто би се догодило када би се у Италији о венецијанском Бијеналу игре или програму веронске Арене расправљало пред истом комисијом као и дводневном фестивалу плесног експеримента у Тренту, навела је Аја Јунг.
Она је истовремено упозорила на још један конкурсни парадокс: „Прву информацију о средствима која је Београдски фестивал игре добио на конкурсу Министарства културе добила сам две недеље након завршетка главног програма!?”. И заиста, од установљења институције конкурсног финансирања указује се на потпуно апсурдну чињеницу да се конкурси расписују у најбољем случају почетком текуће године (понекад и у фебруару), а онда објављивање резултата растегне до дубоко у други квартал, када је део манифестација увелико или одржан или у завршној фази припрема. Организаторима остаје само да стрепе, односно надају се да ће добити „обећано”, поготово ако програме базирају на врхунским уметницима из иностранства, чије се учешће не може тек тако заказивати и отказивати, нити се уговори с њима могу правити одокативно.
О тим „обећањима” управо је Аја Јунг отворено проговорила пре две године, када је БФИ такође ојађен на конкурсу. У отвореном писму тада је изнела да је, неколико месеци раније, „јасно и директно питала министра” да ли БФИ може да задржи дотадашњи износ подршке и да ли је Министарство и даље покровитељ. „Добила сам потврдан одговор. То су записали и сарадници, не скидајући осмех са лица. И тако је 14. Београдски фестивал игре отпочео своју реализацију. Према плану, без отказивања, померања, професионално, по светским стандардима”... А онда је, истакла је Аја Јунг у својој епистоли, у сред фестивала звао да се жали на комисију, односно да је обавести о томе да је одлука тог тела „скандалозна" када је у питању БФИ.
Не може се о свему одлучивати у оквирима истог конкурса. Недопустиво је, рецимо, препустити област уметничке игре људима који немају ни дана формалног образовања у области уметничке игре или уметничке продукције, а таква особа је већ две године на челу комисије, устврдила је директорица БФИ на конференцији за новинаре.
Према њеним речима, министар Вукосављевић је девети министар од како смо почели да планирамо и кренули у реализацију Београдског фестивала игре.
И сви министри су имали различите циљеве, амбиције и приоритете, али се ниједан није толико трудио да угуши БФИ, казала је Аја Јунг.
Реагујући на ове оптужбе, Владан Вукосављевић је тврдњу да се труди да угуши БФИ одбацио као „лаж и клевету”.
Београдски фестивал игре је у последње две године, 2017. и 2018, на конкурсу Министарства културе и информисања добијао средства у укупним износима од по 11,5 милиона динара. Званичне комисије, уважавајући интересе и потребе развоја домаће плесне сцене и за све конкурсне захтеве недовољан буџет, додељивале су БФИ знатно нижа средства, али је Министарство, имајући у виду значај фестивала, из скромног дискреционог фонда тај износ битно увећавало. Тако ће бити и ове године, навео је министар.
На том фону је Вукосављевић посебно истакао да је БФИ, иако „приватни пројекат”, од Министарства културе и информисања добијао око 100.000 евра, што је „више од износа које од Министарства културе и информисања добијају веома значајне манифестације чији су оснивачи град Београд или Република Србија, као што су Бемус, Фест, Стеријино позорје, Београдски џез фестивал, или културолошки важни пројекти попут Нишвила или Гитар арта.
Српска јавност има право да зна да Београдски фестивал игре финансирају и Градски и Покрајински секретаријати за културу, и то такође вишемилионским износима. Ако Аја Јунг, упркос томе, сматра да би држава или Министарство културе и информисања требало да покрију све или скоро све трошкове Београдског фестивала игре, а да њој као организатору остане приход од улазница, онда смо ближе логици Остапа Бендера ’идеје наше, бензин ваш’, а не разумној и друштвено и морално прихватљивој аргументацији, закључио је министар културе .
М. Стајић