Како је осиромашени уранијум осиромашио здравље и природу Србије

Председник Комисије за истраживање последица НАТО бомбардовања Дарко Лакетић потврдио је да је у сарадњи са “Батутом“, спроведено истраживање на генерацији деце рођене након агресије јер је било могуће искључити све факторе ризика, што није могуће када се испитује старије становништво.

Он је објаснио да је урађено научномедицинско истраживање са Институтом “Батут“ које је показало да је постојао токсин који је децу од пете до девете године учинио подложнијом на настанак малигних болести.

- Као испитивану групу смо узели децу јер ту не постоје фактори ризика и само истраживање зато има већу научну вредност и прецизност – рекао је Лакетић и додао да ће у наредној фази истраживања Комисија покушати да идентификује о којим токсинима је реч. - Од тренутка излагања токсину до манифестације болести потребно је да прође неко време. За малигне болести крви треба око осам година, а за солидне туморе од 14 до 18 година што значи да имамо довољну временску дистанцу да урадимо истраживање.

У свим досадашњим анализама које су рађене и код нас и у свету, увек се истиче да је осиромашени уранијум без икакве дилеме вишеструко штетан, а посебно се истиче и разлика између чистог и тзв. прљавог осиромашеног уранијума.

- Чист осиромашени уранијум настаје као споредни продукт фисије у реакторима. Прљави осиромашени уранијум је истрошено нуклеарно гориво где постоје и примесе плутонијума, америцијума, а они повећавају токсицитет. Истраживања која су и раније спровођена јасно говоре да је осиромашени уранијум нефротоксичан (оштећују бубреге), цитотоксичан (оштећује ћелије) и генерално канцероген - напомиње Лакетић, додајући да је уранил јон, који лако реагује са биолошким молекулима, оно што осиромашени уранијум чини штетним.

Он је подсетио да је НАТО током агресије гађао и објекте инфраструктуре у којима се налазе једињења са јачим негативним ефектом на људском здравље него уранијум и као пример навео Крагујевац, у ком су погођени електротрансформатори пуни трафо-уља.

- У трафо-уљу има пиралена, који је једна од најканцерогенијих супстанци, а да ствар буде гора пирален се затим излио у Лепеницу што је вишеструка опасност по здравље људи и околину – навео је Лакетић.

Употреба осиромашеног уранијума је тема којом се годинама баве у свету, али упркос бројним директним и индиректним доказима о погубном утицају таквог оружја, већина војних снага као ни политичке структуре водећих светских држава не размишљају о његовој забрани.

У Риму је 4. априла поводом обележавања годишњице усвајања извештаја Италијанске парламентарне комисије о оболевању учесника војних мисија одржан скуп на коме је оцењено да НАТО ни било ко други никада више не би смео да користи осиромашени уранијум.

Белгија је много раније донела закон о забрани производње, складиштења, продаје, превоза и употребе оружја са осиромашеним уранијумом. Закон је ступио на снагу половином јуна 2009. године после двогодишње упорне борбе социјалистичког посланика Дирка ван дер Маелена. Он је тада говорио  да су на њега вршени притисци, а на његово изненађење посетили су га два пута амерички представници убеђујући га да треба да одустане од иницијативе за доношење закона о забрани оружја са осиромашеним уранијомом.  Њихови аргументи су били да САД имају велике залихе тог оружја и да би их много коштало да их униште.

Немачки истраживач Фридер Вагнер објавио је књигу о оружју са осиромашеним уранијумом, које су најчешће користиле Сједињене Америчке Државе, а у прикупљању доказа, како каже, помогли су му и Срби. Вагнер је рекао да су му Срби дали мапе са локацијама на којима је коришћен осиромашени уранијум. У књизи „Смртоносна прашина – направљена у САД: оружје са осиромашеним уранијумом загађује свет” Вагнер је објавио детаљна објашњења о начину коришћења и деловању осиромашеног уранијума.

- Људи који само удахну честице које се ослобађају, у великом су ризику да добију рак - тврди Вагнер и додаје да би употреба осиромашеног уранијума, с обзиром на његово дејство, требало да се сматра ратним злочином.

- Није случајно што је Белгија прва усвојила такав закон упркос томе што је седиште НАТО-а у Бриселу. Наиме, у Белгији је 2003. године основана Међународна коалиција за забрану уранијумског оружја (МКЗУО). Ова коалиција је окупила 160 група из 33 државе. Посланик ван дер Маелен је добио све доказе о опасностима употребе оружја са ОУ од ове коалиције – навела је др Зорка Вукмировић, научни саветник у пензији Института за физику у Земуну.

Она је навела и да је Велика Британија спроводила пробе гађања таквом муницијом још од 1960. па све  до 1995. године, а истраживачи са Универзитета у Манчестеру су 2010. објавили податке о физичкохемијским особинама аеросола осиромашеног уранијума и контаминацији земљишта ослобођеним честицама при удару, те да је у Енглеској  постојало вишедеценијско сазнање о опасностима употребе овакве муниције.

Због тога је у августу 1999.  особље Министарства одбране Велике Британије на Косову званично упозорено да се држи подаље од подручја која су била погођена муницијом са осиромашеним уранијумом и да тамо могу боравити само ако имају пуну заштитну одећу.

- Међутим, избеглице које су се враћале у јако контаминирана подручја нису обавештене о опасностима. Министарство одбране је тврдило да одговорност за упозоравање на опасност имају хуманитарни радници Уједињених нација. Никаквог договора није било у Алијанси о чишћењу контаминираних зона и препорука како треба да се понаша затечено становништво и повратници – каже др Зорка Вукмировић.

Портпарол Министарства одбране Британије је тада изјавио да НАТО треба “да координира”. Чишћење је извршено само на местима на југу Србије ван КиМ, као и у Црној Гори у периоду 2002-2007. у организацији наше војске и Института у Винчи, где је загађена земља ускладиштена као радиоактивни отпад.

Нико Перковић