Kako je osiromašeni uranijum osiromašio zdravlje i prirodu Srbije

Predsednik Komisije za istraživanje posledica NATO bombardovanja Darko Laketić potvrdio je da je u saradnji sa “Batutom“, sprovedeno istraživanje na generaciji dece rođene nakon agresije jer je bilo moguće isključiti sve faktore rizika, što nije moguće kada se ispituje starije stanovništvo.

On je objasnio da je urađeno naučnomedicinsko istraživanje sa Institutom “Batut“ koje je pokazalo da je postojao toksin koji je decu od pete do devete godine učinio podložnijom na nastanak malignih bolesti.

- Kao ispitivanu grupu smo uzeli decu jer tu ne postoje faktori rizika i samo istraživanje zato ima veću naučnu vrednost i preciznost – rekao je Laketić i dodao da će u narednoj fazi istraživanja Komisija pokušati da identifikuje o kojim toksinima je reč. - Od trenutka izlaganja toksinu do manifestacije bolesti potrebno je da prođe neko vreme. Za maligne bolesti krvi treba oko osam godina, a za solidne tumore od 14 do 18 godina što znači da imamo dovoljnu vremensku distancu da uradimo istraživanje.

U svim dosadašnjim analizama koje su rađene i kod nas i u svetu, uvek se ističe da je osiromašeni uranijum bez ikakve dileme višestruko štetan, a posebno se ističe i razlika između čistog i tzv. prljavog osiromašenog uranijuma.

- Čist osiromašeni uranijum nastaje kao sporedni produkt fisije u reaktorima. Prljavi osiromašeni uranijum je istrošeno nuklearno gorivo gde postoje i primese plutonijuma, americijuma, a oni povećavaju toksicitet. Istraživanja koja su i ranije sprovođena jasno govore da je osiromašeni uranijum nefrotoksičan (oštećuju bubrege), citotoksičan (oštećuje ćelije) i generalno kancerogen - napominje Laketić, dodajući da je uranil jon, koji lako reaguje sa biološkim molekulima, ono što osiromašeni uranijum čini štetnim.

On je podsetio da je NATO tokom agresije gađao i objekte infrastrukture u kojima se nalaze jedinjenja sa jačim negativnim efektom na ljudskom zdravlje nego uranijum i kao primer naveo Kragujevac, u kom su pogođeni elektrotransformatori puni trafo-ulja.

- U trafo-ulju ima piralena, koji je jedna od najkancerogenijih supstanci, a da stvar bude gora piralen se zatim izlio u Lepenicu što je višestruka opasnost po zdravlje ljudi i okolinu – naveo je Laketić.

Upotreba osiromašenog uranijuma je tema kojom se godinama bave u svetu, ali uprkos brojnim direktnim i indirektnim dokazima o pogubnom uticaju takvog oružja, većina vojnih snaga kao ni političke strukture vodećih svetskih država ne razmišljaju o njegovoj zabrani.

U Rimu je 4. aprila povodom obeležavanja godišnjice usvajanja izveštaja Italijanske parlamentarne komisije o obolevanju učesnika vojnih misija održan skup na kome je ocenjeno da NATO ni bilo ko drugi nikada više ne bi smeo da koristi osiromašeni uranijum.

Belgija je mnogo ranije donela zakon o zabrani proizvodnje, skladištenja, prodaje, prevoza i upotrebe oružja sa osiromašenim uranijumom. Zakon je stupio na snagu polovinom juna 2009. godine posle dvogodišnje uporne borbe socijalističkog poslanika Dirka van der Maelena. On je tada govorio  da su na njega vršeni pritisci, a na njegovo iznenađenje posetili su ga dva puta američki predstavnici ubeđujući ga da treba da odustane od inicijative za donošenje zakona o zabrani oružja sa osiromašenim uranijomom.  Njihovi argumenti su bili da SAD imaju velike zalihe tog oružja i da bi ih mnogo koštalo da ih unište.

Nemački istraživač Frider Vagner objavio je knjigu o oružju sa osiromašenim uranijumom, koje su najčešće koristile Sjedinjene Američke Države, a u prikupljanju dokaza, kako kaže, pomogli su mu i Srbi. Vagner je rekao da su mu Srbi dali mape sa lokacijama na kojima je korišćen osiromašeni uranijum. U knjizi „Smrtonosna prašina – napravljena u SAD: oružje sa osiromašenim uranijumom zagađuje svet” Vagner je objavio detaljna objašnjenja o načinu korišćenja i delovanju osiromašenog uranijuma.

- Ljudi koji samo udahnu čestice koje se oslobađaju, u velikom su riziku da dobiju rak - tvrdi Vagner i dodaje da bi upotreba osiromašenog uranijuma, s obzirom na njegovo dejstvo, trebalo da se smatra ratnim zločinom.

- Nije slučajno što je Belgija prva usvojila takav zakon uprkos tome što je sedište NATO-a u Briselu. Naime, u Belgiji je 2003. godine osnovana Međunarodna koalicija za zabranu uranijumskog oružja (MKZUO). Ova koalicija je okupila 160 grupa iz 33 države. Poslanik van der Maelen je dobio sve dokaze o opasnostima upotrebe oružja sa OU od ove koalicije – navela je dr Zorka Vukmirović, naučni savetnik u penziji Instituta za fiziku u Zemunu.

Ona je navela i da je Velika Britanija sprovodila probe gađanja takvom municijom još od 1960. pa sve  do 1995. godine, a istraživači sa Univerziteta u Mančesteru su 2010. objavili podatke o fizičkohemijskim osobinama aerosola osiromašenog uranijuma i kontaminaciji zemljišta oslobođenim česticama pri udaru, te da je u Engleskoj  postojalo višedecenijsko saznanje o opasnostima upotrebe ovakve municije.

Zbog toga je u avgustu 1999.  osoblje Ministarstva odbrane Velike Britanije na Kosovu zvanično upozoreno da se drži podalje od područja koja su bila pogođena municijom sa osiromašenim uranijumom i da tamo mogu boraviti samo ako imaju punu zaštitnu odeću.

- Međutim, izbeglice koje su se vraćale u jako kontaminirana područja nisu obaveštene o opasnostima. Ministarstvo odbrane je tvrdilo da odgovornost za upozoravanje na opasnost imaju humanitarni radnici Ujedinjenih nacija. Nikakvog dogovora nije bilo u Alijansi o čišćenju kontaminiranih zona i preporuka kako treba da se ponaša zatečeno stanovništvo i povratnici – kaže dr Zorka Vukmirović.

Portparol Ministarstva odbrane Britanije je tada izjavio da NATO treba “da koordinira”. Čišćenje je izvršeno samo na mestima na jugu Srbije van KiM, kao i u Crnoj Gori u periodu 2002-2007. u organizaciji naše vojske i Instituta u Vinči, gde je zagađena zemlja uskladištena kao radioaktivni otpad.

Niko Perković