Први поуздано идентификовани фосил неандерталца у Србији
БЕОГРАД: Горњи кутњак из пећине Пештурина у Јелашничкој клисури представља први поуздано идентификовани фосил неандерталца са територије Србије, саопштио је данас Филозофски факултет у Београду.
То откриће српско-канадског тима о првом налазу неандерталаца у Србији објављено је данас у престижном научном часопису Џурнал ов Хјуман Евољушн (Јоурнал оф Хуман Еволутион).
Међународни научни тим чине Предраг Радовић из Народног музеја у Краљеву, Џошуа Линдал и проф. Мирјана Роксандић са Универзитета у Винипегу (Канада) и проф. Душан Михаиловић са Филозофског факултета у Београду.
Фосилизовани кутњак је изванредно очуван, а припадао је индивидуи у касном стадијуму детињства, истакао је Линдал.
Како је навео, приликом анализе користили су тродимензионални виртуелни модел фосилног зуба, што им је омогућило да обаве врло прецизна мерења и поређења, без оштећивања фосила.
Радовић је нагпасио да зуб из Пештурине показује низ анатомских специфичности - попут карактеристичног облика крунице, релативне величине појединачних квржица, релативно малог оклузалног басена и дебљине глеђи, а које недвосмислено показују да је у питању кутњак неандерталца.
“Ова архајска форма човека насељавала је Европу и део Азије у периоду између 400 и 40 хиљада година пре садашњости. Генетичке студије објављене током последњих десетак година показале су да су се неандерталци укрштали са анатомски модерним Х. сапиенс-ом, због чега већина данашњих људи изван Африке носи гене наслеђене од неандерталаца. Иако је присуство неандерталаца на територији наше земље још од раније претпостављано на основу остатака материјалне културе, налаз из Пештурине представља први директни доказ њиховог присуства”, навео је он.
Михаиловић је рекао да фосил неандерталца из Пештурине потиче из слоја који је радиометријски датован у период пре око 102 000 година.
“Реч је о почетку последњег глацијала, када је на територији данашње Србије још увек владала релативно блага клима. У слоју су констатовани окресани камени артефакти и остаци плеистоценске фауне (коња, бизона, мамута и носорога), а нађена је и једна кост са урезаним паралелним линијама”, навео је Михаиловић.
Према речима проф. Роксандић, Балкан је представљао изузетно важан коридор за миграције и насељавања људи у Европи.
Археолошка ископавања пећина у близини Ниша (Баланица, Пештурина) се реализују у сарадњи Филозофског факултета у Београду и Универзитета у Винипегу, а финансира их Министарство културе и информисања Републике Србије.
Специјалистичке палеоантрополошке анализе финансира канадски концил за природне науке и инжењерство (НСЕРЦ), наведено је у саопштењу београдског Филозофског факултета.