ТЕМА „ДНЕВНИКА”: Смртоносни селфи као тренд међу младима

Несрећна девојка је с двојицом младића дошла на кров зграде да би направила заједничке снимке. Међутим, док је корачала уназад и мобилним телефоном правила клипове, дошавши до ивице крова изненада је пала са зграде високе око 15 метара и погинула.

Нажалост, то није први пут да млади због прављења селфија или снимака ризикују животе, али и смртно страдају.

У октобру прошле године пронађено је тело Милоша Р. (27), који је страдао приликом пада с литице у амбис дубок 200 метара на Тари. По информацијама које су тад пренели медији, пењући се уз Тару кривудавим путем од језера Перућац ка Митровцу, он је с још двојицом пријатеља застао на једној кривини да се фотографишу. У наредном тренутку нестао је у провалији.

По мишљењу психолога, млади имају потребу да се доказују и веома често нису свесни ризика у који се упуштају приликом прављења селфија и видео-клипова.

Протеклих неколико година, на неки начин, међу tinеjuyеrima је постало тренд фотографисање на колосецима и поред вагона. Било је већ случајева да су неки од њих задобили тешке повреде покушавајући да направе селфи с врха воза, али нису знали да ће улетети у поље високог напона, па су задобили тешке опекотине.

Психолози наглашавају да се такве ситуације дешавају када се технологија да у руке детету, које се фотографише и снима на местима где други не смеју, а то су обично места која су врло опасна.

Таквим авантурама склонији су млади од 17 до 21 године јер немају осећај страха и нису свесни последица које могу проистећи из њихових поступака, појашњавају стручњаци. Један од фактора зашто су селфији постали толико популарни, по њиховим речима, јесте жеља да се повежемо с људима који нас окружују преко фотографија уз помоћ којих себе представљамо другима и свету.

Тренд сликања селфија заправо хара светом. Људи често не размишљају о сопственој безбедности у жељи да направе што луђу фотографију.

Иначе, израз селфи је ушао у Оксфордски речник 2013. и убрзо постао реч године. Селфији су, међутим, стари колико и фотографија, а прву селфи фотографију је 1839. године направио Американац Роберт Корнелијус.

У анализи у којој се селфијима бавио Би-Би-Си, аутор примећује да би феномен селфија сигурно био занимљив творцу психоанализе Сигмунду Фројду, и да би он вероватно приметио да људи каче селфије не зато што су заљубљени у себе, већ зато што желе да сви остали буду заљубљени у њих. Би-Би-Си подсећа на то да је Фројд започео своја истраживања крајем 19. века, у доба далеко веће сексуалне репресије, као и да су се жене и мушкарци држали одвојено и да су учени да се стиде због изражавања своје сексуалности, или још горе, због уживања у њој. 

Селфији показују људе који живе најбоље животе, и пажљиво се бирају и сређују, те да смо окружени сликама људи са савршеним животима и телима. Новије студије показују да се због њих осећамо све завидније, изолованије, несигурније и неадекватније.

Фројдовим речима, туђи селфији нас чине неуротичним, констатује се у анализи, и подсећа на његове речи да је циљ психоанализе да замени неуротичну патњу нормалном људском несрећом.

Увести „зоне без селфија”

Истраживачи Америчке националне медицинске библиотеке препоручују да се на местима која могу бити опасна по живот уведу „зоне без селфија”. У таква места спадају планински врхови, високе зграде и језера јер је на таквим локацијама због селфија страдало највише људи, а као најчешћи узрок смрти наводи се утапање, саобраћајне несеће и пад с висине. Чести узроци смрти током прављења селфија су и удар струјом, пожар, ватрено оружје и напад животиње.

Истраживачи су испитали географске локације свих погибија које су се догодиле у покушају да се направи савршени селфи, и открили да се највећи број несрећа и смртних случајева због селфија догађа у Индији, за којом следе Русија, Сједињене Државе и Пакистан.

Следећи пут када пожелите да сликате селфи, сетите се Нарциса и уместо селфија усмерите се на пријатеље, порука је у тексту Би-Би-Сија, а реч је о лику из грчке митологије који се удавио покушавајући да загрли свој одраз у води, а дивећи се сопственој лепоти.

Фројд каже да је самољубље природно, али подсећа и на то да се оно може претворити у психолошки поремећај када неко воли себе до те мере да искључује све остале.

Психолози су развили тест за мерење особина личности као што је нарцизам, наводи Би-Би-Си. Неки од резултата показују да су нарциси обично активнији на друштвеним мрежама. Такође, качење селфија повезује се с претераним самољубљем. Жене су обично мање склоне нарцизму од мушкараца, иако каче више селфија. С друге стране, америчка психолошкиња Yin Твенге је показала да је нарцисизам у све већем порасту јер је у протеклих неколико деценија достигао исту стопу као и гојазност.

Д. Николић

Фото: „Фејсбук”