TEMA „DNEVNIKA”: Smrtonosni selfi kao trend među mladima

Nesrećna devojka je s dvojicom mladića došla na krov zgrade da bi napravila zajedničke snimke. Međutim, dok je koračala unazad i mobilnim telefonom pravila klipove, došavši do ivice krova iznenada je pala sa zgrade visoke oko 15 metara i poginula.

Nažalost, to nije prvi put da mladi zbog pravljenja selfija ili snimaka rizikuju živote, ali i smrtno stradaju.

U oktobru prošle godine pronađeno je telo Miloša R. (27), koji je stradao prilikom pada s litice u ambis dubok 200 metara na Tari. Po informacijama koje su tad preneli mediji, penjući se uz Taru krivudavim putem od jezera Perućac ka Mitrovcu, on je s još dvojicom prijatelja zastao na jednoj krivini da se fotografišu. U narednom trenutku nestao je u provaliji.

Po mišljenju psihologa, mladi imaju potrebu da se dokazuju i veoma često nisu svesni rizika u koji se upuštaju prilikom pravljenja selfija i video-klipova.

Proteklih nekoliko godina, na neki način, među tinejuyerima je postalo trend fotografisanje na kolosecima i pored vagona. Bilo je već slučajeva da su neki od njih zadobili teške povrede pokušavajući da naprave selfi s vrha voza, ali nisu znali da će uleteti u polje visokog napona, pa su zadobili teške opekotine.

Psiholozi naglašavaju da se takve situacije dešavaju kada se tehnologija da u ruke detetu, koje se fotografiše i snima na mestima gde drugi ne smeju, a to su obično mesta koja su vrlo opasna.

Takvim avanturama skloniji su mladi od 17 do 21 godine jer nemaju osećaj straha i nisu svesni posledica koje mogu proisteći iz njihovih postupaka, pojašnjavaju stručnjaci. Jedan od faktora zašto su selfiji postali toliko popularni, po njihovim rečima, jeste želja da se povežemo s ljudima koji nas okružuju preko fotografija uz pomoć kojih sebe predstavljamo drugima i svetu.

Trend slikanja selfija zapravo hara svetom. Ljudi često ne razmišljaju o sopstvenoj bezbednosti u želji da naprave što luđu fotografiju.

Inače, izraz selfi je ušao u Oksfordski rečnik 2013. i ubrzo postao reč godine. Selfiji su, međutim, stari koliko i fotografija, a prvu selfi fotografiju je 1839. godine napravio Amerikanac Robert Kornelijus.

U analizi u kojoj se selfijima bavio Bi-Bi-Si, autor primećuje da bi fenomen selfija sigurno bio zanimljiv tvorcu psihoanalize Sigmundu Frojdu, i da bi on verovatno primetio da ljudi kače selfije ne zato što su zaljubljeni u sebe, već zato što žele da svi ostali budu zaljubljeni u njih. Bi-Bi-Si podseća na to da je Frojd započeo svoja istraživanja krajem 19. veka, u doba daleko veće seksualne represije, kao i da su se žene i muškarci držali odvojeno i da su učeni da se stide zbog izražavanja svoje seksualnosti, ili još gore, zbog uživanja u njoj. 

Selfiji pokazuju ljude koji žive najbolje živote, i pažljivo se biraju i sređuju, te da smo okruženi slikama ljudi sa savršenim životima i telima. Novije studije pokazuju da se zbog njih osećamo sve zavidnije, izolovanije, nesigurnije i neadekvatnije.

Frojdovim rečima, tuđi selfiji nas čine neurotičnim, konstatuje se u analizi, i podseća na njegove reči da je cilj psihoanalize da zameni neurotičnu patnju normalnom ljudskom nesrećom.

Uvesti „zone bez selfija”

Istraživači Američke nacionalne medicinske biblioteke preporučuju da se na mestima koja mogu biti opasna po život uvedu „zone bez selfija”. U takva mesta spadaju planinski vrhovi, visoke zgrade i jezera jer je na takvim lokacijama zbog selfija stradalo najviše ljudi, a kao najčešći uzrok smrti navodi se utapanje, saobraćajne neseće i pad s visine. Česti uzroci smrti tokom pravljenja selfija su i udar strujom, požar, vatreno oružje i napad životinje.

Istraživači su ispitali geografske lokacije svih pogibija koje su se dogodile u pokušaju da se napravi savršeni selfi, i otkrili da se najveći broj nesreća i smrtnih slučajeva zbog selfija događa u Indiji, za kojom slede Rusija, Sjedinjene Države i Pakistan.

Sledeći put kada poželite da slikate selfi, setite se Narcisa i umesto selfija usmerite se na prijatelje, poruka je u tekstu Bi-Bi-Sija, a reč je o liku iz grčke mitologije koji se udavio pokušavajući da zagrli svoj odraz u vodi, a diveći se sopstvenoj lepoti.

Frojd kaže da je samoljublje prirodno, ali podseća i na to da se ono može pretvoriti u psihološki poremećaj kada neko voli sebe do te mere da isključuje sve ostale.

Psiholozi su razvili test za merenje osobina ličnosti kao što je narcizam, navodi Bi-Bi-Si. Neki od rezultata pokazuju da su narcisi obično aktivniji na društvenim mrežama. Takođe, kačenje selfija povezuje se s preteranim samoljubljem. Žene su obično manje sklone narcizmu od muškaraca, iako kače više selfija. S druge strane, američka psihološkinja Yin Tvenge je pokazala da je narcisizam u sve većem porastu jer je u proteklih nekoliko decenija dostigao istu stopu kao i gojaznost.

D. Nikolić

Foto: „Fejsbuk”