Енергетске врбе потенцијално јефтино решење заштите вода

Комплетно друштво међутим, у јурњави за профитом не размишља о катастрофалним последицама приватизације  вода и константног загађивања. Наша земља се суочава са потенцијалним губитком планинских река, па самим тим и губитком водених екосистема. Како би грађанима приближили проблем и указали им на последице које настају као резултат нашег неодговорног понашања према природи, Иницијатива „Право на воду“ је у Новом Саду организовала трибину „Вода за пиће“, на којој су представљени постојећи и потенцијални проблеми, али и нека од могућих решења.

Дипломирани еколог Љубомир Пејчић који је гостовао испред Удружења „Јосип Панчић“, осврнуо се на проблем изградње мини хидроелектрана и генерално хидроенергетског система. 

- Изградње мини хидроелектрана су у прошлости представљени као „зелени пројекти“, а по којима је дефинисано да се током изградње позајми само део реке која се касније враћа назад, међутим, то у пракси изгледа сасвим другачије – рекао је Пејчић. – Нажалост, реке се километрима потпуно исуше, а живи свет потпуно уништи, те локално становништво остаје без могућности воде за наводњавање, развоја туризма, остају без воде за напајање стоке и слично. У Србији имамо ситуацију да је у плану изградња преко 800 мини хидроелектрана, а то практично значи уништавање свих наших планинских река, а заузврат би добили можда пар одсто струје од оне коју сада имамо.

Председник Академије изумитеља и научника Србије Мато Зубац осврнуо се на проблем загађења река отпадним водама, рекавши да оно представља велики проблем јер доводе до болести како људи, тако и осталог живог света.

- У Војводини имамо проблем отпадних вода, нарочито у преко 300 насеља који броје између 1.500 до 3.000 ста­новника и ту никако нема решења за отпадне воде – каже Мато Зубац. - Неконторлисано се баца отпад по јарковима, каналима, водотоковима и дешава се да трујемо земљу и воду, а онда ту воду користимо за наводњавање пољопривредних култура. Како би решили проблем отпадних вода у мањим насељима, имамо пројекат који тренутно спроводимо у Румунији и који даје фантастичне резултате. Ради се о томе да се штетне мини хидроелектране замене енергетским врбама, које ће омогућити пречишћавање отпадних вода, али и решити проблем канализације. Са друге стране повећаће се енергетска стабилност, али и подстаћи развој локалног становништва и привреде.

По његовим речима, енергетске врбе могу да егзистирају у сваком насељу, на сваком локалитету и не морају се користити квалитетне оранице, већ се оне саде у земљи која је пете, шесте или седме класе. Три године је потребно да се врба формира, а затим се сваке године обавља жетва и добијају се велике количине биомасе - између 30 до 50 тона по једном хектару.

- Значи на том ужем локалитету смо решили све проблеме, нема више отпадних вода, имамо енергент, своју струју, стварамо амбијент да тим људима у насељима буде пристојније и боље за живот, а дајемо им и могућност зараде, јер ту енергију могу продати на неколико начина – каже Зубац. - Овај концепт обезбеђује 93 до 96 одсто искоришћења општег ресурса који настаје. У Румунији већ четири године то функционише, након обављене  жетве, топлане и електране користе ту биомасу и имају позитивну емисију угљен – диоксида. Цела инвестиција за једно насеље би изашла негде око 600.000 евра.

Председник Савета за сарадњу са организационим цивилним сектором у оквиру Зелене странке Божидар Мићић објаснио је да у Уставу Србије стоји да суверенитет државе Србије потиче од грађанина који га остварује референдумом, народном иницијативом или преко својих ставом изабраних представника и да ниједан државни орган, нити политичка организација, групе или појединци не могу да присвоје суверенитет грађанина.

- Грађани су ти који треба да користе своја права, а мислим да су данас највећи хероји аутохтоно становништво Старе планине, зато што одбрана тих река у ствари представља одбрану суверенитета ове државе – рекао је Мићић и додао да ће парламенту бити упућена иницијатива са неколико кључних тачака као што су стављање права на питку воду у Устав Републике Србије, али и припремљен закон који предвиђа апсолутну забрану изградње мини хидроелектрана у заштићеним подручјима.

– Осим тога, нудимо алтернативно решење за обновљиве изворе енергије, притом решавајући проблем пречиш­ћавања отпадних вода на најједноставнији и најјефтинији начин, што је примењиво у мањим насељима и општинама – навео је Мићић.

        Ивана Миклоши