„ДНЕВНИК“ У ВИЛОВУ: Мало село у ком школа жели да порасте

Има око 1.100 становника у 350 домаћинстава, три продавнице, амбуланту, пошту, школу до четвртог разреда и осам улица у којима се смењују старе и новоизграђене на спрат куће. Годинама уназад за први разред стаса 10 до 15 ђака првака, па гледајући ове прилике може се рећи да Вилово има добра плућа, јер мало је и кућа за продају, а уколико се нека и продаје има папрену цену, за стару кућу за рушење тражи се и 10.000 евра. Кроз историју записано је у црквеним књигама Вилово је имало око 1.000 становника.

Само је између 1960 и 1970. било чак око 1.400 житеља. У том периоду бројност становништва у Вилову је нарасла доласком породица из околине Теслића у Босни и Херцеговини, а насељавање по други пут живља из истог краја у Босни распадом СФРЈ у последњој деценији 20 века староседеоцима је напунило школу и забавиште.

Али да то не значи да и у Вилову као и у другим селима у Србији нема старачких домаћинстава, са једним и два члана, каже наш домаћин у обиласку Вилова, заменик председника Савета Месне заједнице Вилово, пољопривредни инжењер Ненад Панић, који је управо из околине Теслића с родитељима као дете дошао у Вилово. Данас с тим презименом има највише породица у селу, које за кућног заштитника држе светог Ђорђа, славу у народу познату као Ђурђевдан.

– У односу на друга села Вилово се не може пожалити на пад наталитета, сваке године у први разред се упише 10 до 15 ђака првака , мада не би било лоше ни да их је више – каже Панић и додаје да има неколико продица са троје деце, а недавно је једној породици после три ћерке стигао и син. – Сматрамо зато да је дошло време да у Вилову почне с радом основношколско образовање и за више разреде, јер сада наши ученици после четвртог разреда настављају школовање у вишим разредима у Тителу.

По речима заменика председника Месне заједнице већ неко време представници општинске власти у Тителу раде на томе код Министарства просвете, не би ли Вилово добило одобрење Републике да се настава организује од петог до осмог разреда.

– Имамо школу за ђаке до четвртог разреда чији објекат треба надоградити. Мислимо да није у реду да око 50 ђака сваки дан путује у Тител да би завршило основну школу – каже Панић.

У погледу прилика за живот Панић каже да селу готово ништа не недостаје.

– Пијемо здраву воду, чија је инфрастуктура изграђена пре неколиког година изградњом нове водоводне мреже и бунара. У плану је, и то је блиска блиској будћност да добијемо и канализацију. Постоји план за изградњу пречистача фекалне канализације између Шајкаша и Вилова. Пошто је у Шајкашу изграђена четвртина ове инфрастурктуре и очекује се ове године наставак нема сумње да ће и Вилово добити канализациону мрежу за отпадне воде – истиче Панић.

По речима нашег саговорника главни извор прихода домаћинствима је пољопривреда, и то ратарство, а пре две три деценије у првом плану био је бостан и парадајз.

– Сада се највише сеје пшеница, кукуруз, соја и у последњих неколико година и уљана репица. Свако домаћинство за своје потребе гаји пилиће, свиње, сеје башту. Има неколико породица које се баве сточарством и две-три које у пластеницима гаје салату, лук,парадајз, краставце – истиче заменик председника Савета МЗ Вилово.

Осим обрадом земље, има стотинак кућа, каже Панић, где домаћини раде у иностранству, претежно у Аустрији, а у Вилову им живе породице, и неизменично одлазе у печалбу и враћају се кући.

– Сада имамо и тридесетак људи који раде по новоотвореним фабрикама и за њих постоји организовани превоз, па се може рећи да не постоји незапослених, јер током лета они који се баве пољопривредом тешко могу да нађу сезонске раднике – наводи Панић.

У погледу друштвеног живота у Вилову нема баш нешто посебно да се каже, али, како објашњава наш саговорник, свака кућа има аутомобил па у зависности од интересовања може да оде где пожели. И омладина у вечерње изласке користи ауто, јер за десетак минута може се стићи до Титела и Шајкаша где има више места за изласке . Такође, и за одлазак у апотеку или код лекара специјалиста Виловчани пре користе своје аутомобиле , него аутобуски превоз, којим махом путују средњошколци и студенти до Титела и Новог Сада.

Цркви треба свештеник

Од давнина Вилово краси православна црква, посвећена светом Стефану Дечанском у народу распорстрањеном као Свети Мрата који се празнује 24. новембра.

– Све до пре неку годину нисмо кубурили са свештеником. Имали смо свог, који је са породицом живео у месту. Сада га немамо већ нам по потреби долази из Лока, па сматрамо да свештеник недостаје селу, премда смо чули да ћемо га добити, чим се стекну услови за то, јер кућа у којој је свештеник живео више није условна – објашњава Ненад Панић.

Током распуста омладина може да се расхлади у бари, стајаћој води, одмах на улазу у место, која је ту одавнина. С десне стране је вода која се користи за купање, објашњава Панић, а с леве стране је бара за риболовце.

– У последњих неколико година се полаже рачуна не само у погледу чистоће околине већ и да вода буде чиста, рађено је измуљавање и чишћење од дрезге – закључио је заменик председника Савета Месне заједнице Вилово.

З. Делић

Фото: С. Шушњевић