„DNEVNIK“ U VILOVU: Malo selo u kom škola želi da poraste

Ima oko 1.100 stanovnika u 350 domaćinstava, tri prodavnice, ambulantu, poštu, školu do četvrtog razreda i osam ulica u kojima se smenjuju stare i novoizgrađene na sprat kuće. Godinama unazad za prvi razred stasa 10 do 15 đaka prvaka, pa gledajući ove prilike može se reći da Vilovo ima dobra pluća, jer malo je i kuća za prodaju, a ukoliko se neka i prodaje ima paprenu cenu, za staru kuću za rušenje traži se i 10.000 evra. Kroz istoriju zapisano je u crkvenim knjigama Vilovo je imalo oko 1.000 stanovnika.

Samo je između 1960 i 1970. bilo čak oko 1.400 žitelja. U tom periodu brojnost stanovništva u Vilovu je narasla dolaskom porodica iz okoline Teslića u Bosni i Hercegovini, a naseljavanje po drugi put življa iz istog kraja u Bosni raspadom SFRJ u poslednjoj deceniji 20 veka starosedeocima je napunilo školu i zabavište.

Ali da to ne znači da i u Vilovu kao i u drugim selima u Srbiji nema staračkih domaćinstava, sa jednim i dva člana, kaže naš domaćin u obilasku Vilova, zamenik predsednika Saveta Mesne zajednice Vilovo, poljoprivredni inženjer Nenad Panić, koji je upravo iz okoline Teslića s roditeljima kao dete došao u Vilovo. Danas s tim prezimenom ima najviše porodica u selu, koje za kućnog zaštitnika drže svetog Đorđa, slavu u narodu poznatu kao Đurđevdan.

– U odnosu na druga sela Vilovo se ne može požaliti na pad nataliteta, svake godine u prvi razred se upiše 10 do 15 đaka prvaka , mada ne bi bilo loše ni da ih je više – kaže Panić i dodaje da ima nekoliko prodica sa troje dece, a nedavno je jednoj porodici posle tri ćerke stigao i sin. – Smatramo zato da je došlo vreme da u Vilovu počne s radom osnovnoškolsko obrazovanje i za više razrede, jer sada naši učenici posle četvrtog razreda nastavljaju školovanje u višim razredima u Titelu.

Po rečima zamenika predsednika Mesne zajednice već neko vreme predstavnici opštinske vlasti u Titelu rade na tome kod Ministarstva prosvete, ne bi li Vilovo dobilo odobrenje Republike da se nastava organizuje od petog do osmog razreda.

– Imamo školu za đake do četvrtog razreda čiji objekat treba nadograditi. Mislimo da nije u redu da oko 50 đaka svaki dan putuje u Titel da bi završilo osnovnu školu – kaže Panić.

U pogledu prilika za život Panić kaže da selu gotovo ništa ne nedostaje.

– Pijemo zdravu vodu, čija je infrastuktura izgrađena pre nekolikog godina izgradnjom nove vodovodne mreže i bunara. U planu je, i to je bliska bliskoj budćnost da dobijemo i kanalizaciju. Postoji plan za izgradnju prečistača fekalne kanalizacije između Šajkaša i Vilova. Pošto je u Šajkašu izgrađena četvrtina ove infrasturkture i očekuje se ove godine nastavak nema sumnje da će i Vilovo dobiti kanalizacionu mrežu za otpadne vode – ističe Panić.

Po rečima našeg sagovornika glavni izvor prihoda domaćinstvima je poljoprivreda, i to ratarstvo, a pre dve tri decenije u prvom planu bio je bostan i paradajz.

– Sada se najviše seje pšenica, kukuruz, soja i u poslednjih nekoliko godina i uljana repica. Svako domaćinstvo za svoje potrebe gaji piliće, svinje, seje baštu. Ima nekoliko porodica koje se bave stočarstvom i dve-tri koje u plastenicima gaje salatu, luk,paradajz, krastavce – ističe zamenik predsednika Saveta MZ Vilovo.

Osim obradom zemlje, ima stotinak kuća, kaže Panić, gde domaćini rade u inostranstvu, pretežno u Austriji, a u Vilovu im žive porodice, i neizmenično odlaze u pečalbu i vraćaju se kući.

– Sada imamo i tridesetak ljudi koji rade po novootvorenim fabrikama i za njih postoji organizovani prevoz, pa se može reći da ne postoji nezaposlenih, jer tokom leta oni koji se bave poljoprivredom teško mogu da nađu sezonske radnike – navodi Panić.

U pogledu društvenog života u Vilovu nema baš nešto posebno da se kaže, ali, kako objašnjava naš sagovornik, svaka kuća ima automobil pa u zavisnosti od interesovanja može da ode gde poželi. I omladina u večernje izlaske koristi auto, jer za desetak minuta može se stići do Titela i Šajkaša gde ima više mesta za izlaske . Takođe, i za odlazak u apoteku ili kod lekara specijalista Vilovčani pre koriste svoje automobile , nego autobuski prevoz, kojim mahom putuju srednjoškolci i studenti do Titela i Novog Sada.

Crkvi treba sveštenik

Od davnina Vilovo krasi pravoslavna crkva, posvećena svetom Stefanu Dečanskom u narodu rasporstranjenom kao Sveti Mrata koji se praznuje 24. novembra.

– Sve do pre neku godinu nismo kuburili sa sveštenikom. Imali smo svog, koji je sa porodicom živeo u mestu. Sada ga nemamo već nam po potrebi dolazi iz Loka, pa smatramo da sveštenik nedostaje selu, premda smo čuli da ćemo ga dobiti, čim se steknu uslovi za to, jer kuća u kojoj je sveštenik živeo više nije uslovna – objašnjava Nenad Panić.

Tokom raspusta omladina može da se rashladi u bari, stajaćoj vodi, odmah na ulazu u mesto, koja je tu odavnina. S desne strane je voda koja se koristi za kupanje, objašnjava Panić, a s leve strane je bara za ribolovce.

– U poslednjih nekoliko godina se polaže računa ne samo u pogledu čistoće okoline već i da voda bude čista, rađeno je izmuljavanje i čišćenje od drezge – zaključio je zamenik predsednika Saveta Mesne zajednice Vilovo.

Z. Delić

Foto: S. Šušnjević