Закон о финансирању Покрајине без подршке Владе
Одбор Скупштине Србије за финансије није прихватио у начелу Предлог закона о финансирању Аутономне Покрајине Војводине, који је инцирала Лига социјалдемократа Војводине.
Уочи седнице тог скупштинског радног тела стигло је мишљење Владе Србије у којем је изостала подршка из Немањине. Председница Одбора Александра Томић (СНС) навела је да је битно да се о теми финансирања АП Војводине дебатује у парламенту, али да, ако би предложени закон био усвојен, он не би био применљив. Додала је и да би у том случају били суспендовани сви други закони којима се уређују финансије и буџетски систем Републике Србије.
Из Владе су образложили своје разлоге због којих је за њих закон већ у самом начелу неприхватљив. У образложењу, које је потписала премијерка Ана Брнабић, предочава се да правни систем подразумева скуп општих правних норми, међусобно усаглашених, тако да чине непротивречну јединствену целину. Подсећа се на то да је основица за утврђивање буџета АПВ и припадност јавних прихода уређена Законом о буџетском систему, као и посебним законом о надлежности АПВ, којим су децентрализоване јавне функције и утврђен правни основ за њихово финансирање. Стога је Влада предлажила Скупштини да се не прихвати Лигин предлог закона јер, како су истакли, њиме се систем финансирања АПВ, нити утицај који би предложена решења имала на укупну фискалну позицију Републике Србије, не третирају свеобухватно.
Министарство финансија примећује да Лигиним решењима нису истовремено предвиђена решења везана за пренос надлежности АПВ које би се финансирале из додатних средстава. Свако повећање или прерасподела прихода у корист АПВ, истичу, повећање је износа дефицита опште државе уколико не дође до истовременог преноса надлежности с нивоа Републике на други ниво власти. Питање финансирања АПВ не може се решавати парцијално и независно од питања поделе надлежности свих нивоа власти у републици и мора бити део опште планске реформе фискално-буџетског система у земљи, подвлаче у Влади Србије.
Како се истиче, уз уставне одредбе којима се опредељује да буџет АПВ износи најмање седам процената буџета Републике, произлази да се пре примене наведеног процента зна основица на основу које се тај проценат примењује. Законом о буџетском систему дефинисано је да, уколико се приходи, примања, расходи и издаци појаве као проценат буџета или расхода Републике, њихова висина се утврђује тако што се као основица узимају порески приходи. Појашњава се да су порески приходи редовни и предвидиви, са стабилном динамиком процентуалног учешћа у бруто домаћем производу и у тесној су вези с кретањима макроекономских агрегата. Исто тако, порески приходи прикупљају се у целој републици и резултат су активности целокупне привреде и становништва, те је оправдано да представљају основицу у односу на коју се утврђује буџет АПВ. На тај начин финансирање покрајине обезбеђује се из реалних прихода, а укупна висина прати економска кретања у земљи.
Из Немањине упозоравају на то да би, уколико би се као основица за утврђивање висине буџета АПВ узимала висина расхода и издатака буџета Србије, како је предложио ЛСВ, то довело до знатних нелогичности у систему јавних финансија Србије. Наиме, на тај начин би се буџет АПВ утврђивао на основу планираног дефицита републичке касе, који се покрива задуживањем. Буџет АПВ би се тада финансирао по основу примања на основу кредитног задужења буџета Републике. У случају планираног суфицита, при чему се део прихода не би трошио у години у којој се доноси буџет, покрајинска каса би се чак финансирала и из дела новца чија је потрошња одложена за наредну годину. Пошто се тим путем не решава питање надлежности АПВ, висина буџета Покрајине утврђена на основу расходне стране била би потпуно нелогична и под утицајем обима и структуре надлежности централног нивоа власти.
Законом о буџетском систему регулисано је финансирање надлежности АПВ и прописани су јавни приходи и примања који јој припадају за финансирање покрајинских надлежности. Прописано је да буџету АПВ припада 42,7 одсто од пореза на добит правних лица остварених на територији АПВ и 18 одсто пореза на доходак грађана, као и други порези у складу с посебним законом. Осим наведеног, припадају и трансфери из буџета Србије, и то за поверене послове у складу са законом који утврђује надлежности АПВ, наменски трансфери за финансирање расхода за запослене у образовању, наменски и ненаменски трансфери јединица локалне самоуправе у складу са Законом о финансирању локалне самоуправе, као и наменски капитални трансфери за пројекте које утврди Влада. Буџет АПВ има и изворне приходе којима финансира своје надлежности, чија врста и висина се одређују посебним актом. Новац за поверене послове уређује се буџетом Србије, а Законом о буџетском систему – приходи и примања која иду у буџет АПВ за финансирање њених надлежности. Годишњим буџетом Србије утврђује се висина прихода од уступљених пореза који припадају буџету АПВ, као и висина трансферних средстава за поверене послове.
Влада подвлачи да је предложено решење да се за основицу за утврђивање буџета АПВ узму укупни расходи и издаци планирани буџетом Србије непрохватљиво јер је у супротности с одредбама Закона о буџетском систему. Такође, то би имало за последицу финансирање АПВ из дела кредитног задуживања за покриће дефицита републичког буџета, пројектних зајмова и донација, које имају наменски карактер.
Како се напомиње, приступ приликом одабира врсте прихода који би у одређеном проценту припадао буџету АПВ, као и формирање пореске управе АПВ, говори о селективном приступу извршавању надлежности Србије, при чему није узет у обзир укупан износ јавних средстава која се усмеравају и троше из државне касе за јавне услуге и права грађана у различитим областима, као и одређена законска решења. Закон о пореском поступку и пореској администрацији прописује да Пореска управа своје послове извршава самостално на целокупној територији Србије и организује функционално јединство у спровођењу пореских прописа, насупрот предлогу ЛСВ-а да се формира војвођанска пореска управа.
Предлог закона је неадекватан и у смислу дефинисања обима и врсте прихода буџета Војводине, тако што се предлаже да јој припадне 30 одсто пореза на додату вредност и акциза наплаћених на територији АПВ. Истиче се да није могуће утврдити територијалну припадност индиректних пореза, односно место потрошње, а наводи се пример деривата нафте. Због тога што је седиште НИС-а у Новом Саду, произашло би да је највећи део прихода наплаћан у АПВ, што свакако није тачно. Није оправдано ни да целокупан износ пореза на добит припада буџету АПВ јер правни субјекти остварују добит у пословању на читавој територији Србије.
Светлана Станковић