Zakon o finansiranju Pokrajine bez podrške Vlade

Uoči sednice tog skupštinskog radnog tela stiglo je mišljenje Vlade Srbije u kojem je izostala podrška iz Nemanjine. Predsednica Odbora Aleksandra Tomić (SNS) navela je da je bitno da se o temi finansiranja AP Vojvodine debatuje u parlamentu, ali da, ako bi predloženi zakon bio usvojen, on ne bi bio primenljiv. Dodala je i da bi u tom slučaju bili suspendovani svi drugi zakoni kojima se uređuju finansije i budžetski sistem Republike Srbije.

Iz Vlade su obrazložili svoje razloge zbog kojih je za njih zakon već u samom načelu neprihvatljiv. U obrazloženju, koje je potpisala premijerka Ana Brnabić, predočava se da pravni sistem podrazumeva skup opštih pravnih normi, međusobno usaglašenih, tako da čine neprotivrečnu jedinstvenu celinu. Podseća se na to da je osnovica za utvrđivanje budžeta APV i pripadnost javnih prihoda uređena Zakonom o budžetskom sistemu, kao i posebnim zakonom o nadležnosti APV, kojim su decentralizovane javne funkcije i utvrđen pravni osnov za njihovo finansiranje. Stoga je Vlada predlažila Skupštini da se ne prihvati Ligin predlog zakona jer, kako su istakli, njime se sistem finansiranja APV, niti uticaj koji bi predložena  rešenja imala na ukupnu fiskalnu poziciju Republike Srbije, ne tretiraju sveobuhvatno.

Ministarstvo finansija primećuje da Liginim rešenjima nisu istovremeno predviđena rešenja vezana za prenos nadležnosti APV koje bi se finansirale iz dodatnih sredstava. Svako povećanje ili preraspodela prihoda u korist APV, ističu, povećanje je iznosa deficita opšte države ukoliko ne dođe do istovremenog prenosa nadležnosti s nivoa Republike na drugi nivo vlasti. Pitanje finansiranja APV ne može se rešavati parcijalno i nezavisno od pitanja podele nadležnosti svih nivoa vlasti u republici i mora biti deo opšte planske reforme fiskalno-budžetskog sistema u zemlji, podvlače u Vladi Srbije.

Kako se ističe, uz ustavne odredbe kojima se opredeljuje da budžet  APV iznosi najmanje sedam procenata budžeta Republike, proizlazi da se pre primene navedenog procenta zna osnovica na osnovu koje se taj procenat primenjuje. Zakonom o budžetskom sistemu definisano je da, ukoliko se prihodi, primanja, rashodi i izdaci pojave kao procenat budžeta ili rashoda Republike, njihova visina se utvrđuje tako što se kao osnovica  uzimaju poreski prihodi. Pojašnjava se da su poreski prihodi redovni i predvidivi, sa stabilnom dinamikom procentualnog učešća u bruto domaćem proizvodu i u tesnoj su vezi s kretanjima makroekonomskih agregata. Isto tako, poreski prihodi prikupljaju se u celoj republici i rezultat su aktivnosti celokupne privrede i stanovništva, te je opravdano da predstavljaju osnovicu u odnosu na koju se utvrđuje budžet APV. Na taj način finansiranje pokrajine obezbeđuje se iz realnih prihoda, a ukupna visina prati ekonomska kretanja u zemlji.

Iz Nemanjine upozoravaju na to da bi, ukoliko bi se kao osnovica za utvrđivanje visine budžeta APV uzimala visina rashoda i izdataka budžeta Srbije, kako je predložio LSV, to dovelo do znatnih nelogičnosti u sistemu javnih finansija Srbije. Naime, na taj način bi se budžet APV  utvrđivao na osnovu planiranog deficita republičke kase, koji se pokriva zaduživanjem. Budžet APV bi se tada finansirao po osnovu primanja na osnovu kreditnog zaduženja budžeta Republike. U slučaju planiranog suficita, pri čemu se deo prihoda ne bi trošio u godini u kojoj se donosi budžet, pokrajinska kasa  bi se čak finansirala i iz dela novca čija je potrošnja odložena za narednu godinu. Pošto se tim putem ne rešava pitanje nadležnosti APV, visina budžeta Pokrajine utvrđena na osnovu rashodne strane bila bi potpuno nelogična i pod uticajem obima i strukture nadležnosti centralnog nivoa vlasti.

Zakonom o budžetskom sistemu regulisano je finansiranje nadležnosti APV i propisani su javni prihodi i primanja koji joj pripadaju za finansiranje pokrajinskih nadležnosti. Propisano je da budžetu APV pripada 42,7 odsto od poreza na dobit pravnih lica ostvarenih na teritoriji APV i 18 odsto poreza na dohodak građana, kao i drugi porezi u skladu s posebnim zakonom. Osim navedenog, pripadaju i transferi iz budžeta Srbije, i to za poverene poslove u skladu sa zakonom koji utvrđuje nadležnosti APV, namenski transferi za finansiranje rashoda za zaposlene u obrazovanju, namenski i nenamenski transferi jedinica lokalne samouprave u skladu sa Zakonom o finansiranju lokalne samouprave, kao i namenski kapitalni transferi za projekte koje utvrdi Vlada. Budžet APV ima i izvorne prihode kojima finansira svoje nadležnosti, čija vrsta i visina se određuju posebnim aktom. Novac za poverene poslove uređuje se budžetom Srbije, a Zakonom o budžetskom sistemu – prihodi i primanja koja idu u budžet APV za finansiranje njenih nadležnosti. Godišnjim budžetom Srbije utvrđuje se visina prihoda od ustupljenih poreza koji pripadaju budžetu APV, kao i visina transfernih sredstava za poverene poslove.

Vlada podvlači da je predloženo rešenje da se za osnovicu za utvrđivanje budžeta APV uzmu ukupni rashodi i izdaci planirani budžetom Srbije neprohvatljivo jer je u suprotnosti s odredbama Zakona o budžetskom sistemu. Takođe, to bi imalo za posledicu finansiranje APV iz dela kreditnog zaduživanja za pokriće deficita republičkog budžeta, projektnih zajmova i donacija, koje imaju namenski karakter.

Kako se napominje, pristup prilikom odabira vrste prihoda koji bi u određenom procentu pripadao budžetu APV, kao i formiranje poreske uprave APV, govori o selektivnom pristupu izvršavanju nadležnosti Srbije, pri čemu nije uzet u obzir ukupan iznos javnih sredstava koja se usmeravaju i troše iz državne kase za javne usluge i prava građana u različitim oblastima, kao i određena zakonska rešenja. Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji propisuje da Poreska uprava svoje poslove izvršava samostalno na celokupnoj teritoriji  Srbije i organizuje funkcionalno jedinstvo u sprovođenju poreskih propisa, nasuprot predlogu LSV-a da se formira vojvođanska poreska uprava.

Predlog zakona je neadekvatan i u smislu definisanja obima i vrste prihoda budžeta Vojvodine, tako što se predlaže da joj pripadne 30 odsto poreza na dodatu vrednost i akciza naplaćenih na teritoriji APV. Ističe se da nije moguće utvrditi teritorijalnu pripadnost indirektnih poreza, odnosno mesto potrošnje, a navodi se primer derivata nafte. Zbog toga što je sedište NIS-a u Novom Sadu, proizašlo bi da je najveći deo prihoda naplaćan u APV, što svakako nije tačno. Nije opravdano ni da celokupan iznos poreza na dobit pripada budžetu APV jer pravni subjekti ostvaruju dobit u poslovanju na čitavoj teritoriji Srbije.

Svetlana Stanković