Фотограф Александар Блануша лиценциран за управљање дроном

„Испит сам полагао у Директорату цивилног ваздухопловства, у Скадарској улици у Београду, и положио га из прве са 98 одсто тачних одговора. Испит се састоји од 40 питања и морате имати минимум 75 одсто тачних одговора, а време за полагање вам је ограничено на 60 минута. У случају да паднете на тесту, испит се полаже поново тек за месец дана, а у случају да покушате да варате приликом испита, забрањује вам се полагање на годину дана“, објашњава Блануша за “Дневник”.

Како наводи, на самом полагању атмосфера је поприлично стресна. Осморо људи сме да уђе у салу, сви су окренути леђима и ка бочним параванима. У салу не сме ништа да се унесе, а три контролора надгледају полагање...

„Тест се ради на рачунару и кад кликнете на крај, после пет секунди вам изађе резултат теста. Дакле, нема варања“, истиче Блануша, који се за тест спремао из литературе коју је нашао на интернету и на сајту Директората.

Блануша је фотографијом почео да се бави отприлике пре осам година и за то време стицао је богато искуство. Службени фотоапарат први пут је користио на Рибарском газдинству “Ечка”, где је раније био запослен. Тамо је упознао великог мајстора фотографије и орнитолога Предрага Костина Пикета, који му је открио неке тајне уметничке фотографије. Од тада се није одвајао од фотопарата, а крајем 2015. године почео је да ради у Градској управи, у Кабинету градоначелника Зрењанина.

„И дан данас учим од познатих зрењанинских мајстора фотографије, као што су Јован Његовић Дрндак, Ненад Блажин и многи други… Наравно, своје стечено знање увек делим са колегама које су на почетку фотографске каријере“, наводи Блануша, који у свом раду користи и беспилотну летелицу, односно дрон, који је у власништву Града Зрењанина.

Како истиче, током свог фотографског стажа упознао је фотографе који су, између осталог, експерти за дрон и од њих је учио неке основне кораке око управљања беспилотном летелицом. Један од њих је свакако Бојан Вијатов, који већ годинама доминира зрењанинским небом.

„Наравно, по препоруци колеге, дрон сам у име Града уредно регистровао у Директорату цивилног ваздухопловства. Нажалост, мислим да само неколико нас у граду имамо лиценце и легално возимо летелице које су регистроване и осигуране, што је најважније“, казује Блануша.

На питање шта је предност рада са дроном, наш саговорник одговара да је предност фотографисања, и пре свега снимања, што можете видети оно што 99 одсто грађана не може. А то је да гледате на град из птичје перспективе. Мана је што вам је лет ограничен и што морате знати тачно шта радите, јер време истекне врло брзо.

„Летелице се деле на четири категорије, према маси и висини лета, од којих се само за прву категорију (дронови до 500 грама) не мора обављати регистрација, нити полагати испит. Иначе, безбедан лет је на максималних 100 метара, али то многи не поштују. С обзиром на то да Зрењанин има Аеродом Ечка, који је прилично активан и налази се близу града, мора се водити рачуна где се и кад лети дроном. Моја препорука је да позовете Аеродром Ечка, где ћете увек добити информацију да ли је небо слободно и, уколико није, кад можете летети“, наглашава Блануша.

Једна од ситуација која му се десила, и коју ће вероватно памтити целог живота, везана је за Фестивал кобасица и домаће ракије у Белом Блату.

„Фотографисао сам тај догађај и хтео сам да направим и снимак из ваздуха, видевши да један дрон већ снима одозго. Удаљио сам се неколико улица даље, почео да спајам дрон са управљачком конзолом и за сваки случај позвао Аеродром Ечка да проверим има ли шта на небу. Дрон је већ био укључен и спреман за лет, а из аеродрома су ми, повишеним тоном, рекли да га никако не подижем, јер ће спортски авион Галеб неколико пута прелетети село, и то у ниском прелету. Само десетак секунди касније, Галеб је невероватном брзином и веома ниско прелетао село. За длаку смо избегли могући инцидент. То ћу памтити док сам жив“, присећа се Блануша.

Жељко Балабан