Почело копање пешачког потходника у Сремским Карловцима

 Током prеthodnih дана и преостали колосек, којим је од 1. фебруара када је обустављен саобраћај, допреман материјал и одвожени демонтирани делови пруге, уклоњен је у зони ископа pothodnika. Тај посао обавља предузеће „Стартид” као подизвођач у том капиталном подухвату који је поверен руској компанији „РЖД интернешенел”.     

Како је предвиђено Планом детаљне регулације реконструкције, модернизације и изградње двоколосечне пруге на подручју Сремских Карловца из 2014. и Планом подручја посебне намене инфраструктурног коридора железничке пруге Београд – Суботица – државна граница (Келебија), због немогућности укрштања пруге и пута у нивоу, доскорашњи једини путни прелаз који је представљао пешачку и друмску везу Трга патријарха Бранковића с обалом Дунава се укида.

Уместо њега, планиран је пешачко-бициклистички pothodnik, чија изградња је управо у току. По подацима из поменутих планских докумената, дужина пешачко-бициклистичког pothodnika је 66,5 м, а с излазном кадом и потпорним зидовима 77,15. Ширина је седам метара, а висина од 3 до 3,5.       

Pothodnik ће бити повезан с некадашњим Савезним центром за механизацију и имаће, како се наводи у документацији, једнокрако армирано бетонско степениште и биће опремљено клизном платформом за транспорт људи с хендикепом, која прати линију кретања и поставља се на сопствену потконструкцију.

За прелазак возила на обалу Дунава планиран је надвожњак у Заношу, на уласку у Карловце из смера Новог Сада, као и градња саобраћајнице уз будућу пругу, којом ће се кретати аутомобили до дела обале где су хотел „Дунав”, ресторан „Пасент”, риболовачко удружење и место за будући међународни пристан.

Највише полемике у стручним круговима у вези с изградњом пруге у Карловцима вођено је својевремено око предлога за повезивање насеља с обалом Дунава, будући да пруга дели место од приобаља, а та великих брзина не трпи укрштања у нивоу. Неколико година трајале су полемике између локалне власти и јавности, с једне стране, и стручњака, с друге, због првобитног предлога из 2010. године да пруга наспрам центра насеља иде по вијадукту. Опција коју је заговарала локална власт – да се наспрам централног језгра ископа тунел којим ће пролазити возови да вијадукт не би нарушавао визуру места, одбачена је и потом је прихваћен садашњи предлог и уграђен у планове у сезони 2014/15. године, по којем се сада и гради пруга великих брзина.

Градња модерне пруге за брзине до 200 километара на сат између Старе Пазове и Новог Сада почела је у августу 2017. копањем тунела и градњом вијадукта у Чортановцима, на који ће возови излазити из тунела. С вијадукта дугог око три километра возови ће се спуштати на замљу у близини „Нафтахема” на територији Сремских Карловаца и даље настављати у нивоу. У Радној зони „Просјанице”, где је и „Нафтахем”, планиран је и индустријски колосек.

Пролаз испод пруге до перона

Осим нове станичне зграде, како сазнајемо у „Инфраструктурама железнице Србије”, на подручју железничке станице у Сремским Карловцима биће изграђен још један пешачки pothodnik испод свих колосека, којим ће путници долазити до нових перона и нове саобраћајнице, паралелне с пругом, намењене за приступ возила обали Дунава. Станица је, како наводе у том предузећу, пројектована са четири колосека, од којих су по два пролазна и пријемно-отпремна. Пројектом су предвиђена два перона дуга 220 метара и широка четири. Перони ће имати и приступне рампе и челичне надстрешнице.  

Приступни плато заједно са станичним платоом чини целину станичног трга, на којем су начином поплочавања наглашени пешачки токови, тако да наводе кретање путника према делу станичне зграде намењене њима и даље према pothodniku за приступ перонима, што је остварено и формирањем компактних зелених површина. На станичном платоу предвиђен је и паркинг-простор за путничка возила и такси стајалиште, као и приступна друмска саобраћајница, уз коју ће бити направљен и пешачки тротоар. На подручју станице предвиђена је заштитна жичана ограда, као и зидови за заштиту од буке.

Пруга кроз Карловце саграђена је 1883. године, када и зграда железничке станице, која ће у склопу ове реконструкције и модернизације бити задржана као културно добро, а за потребе путника биће саграђена друга.

З. Милосављевић

Фото: Ђ. Радивојевић