Počelo kopanje pešačkog pothodnika u Sremskim Karlovcima
Nakon što su demontirane sve šine i ostali infrastrukturni elementi u železničkoj stanici u Sremskim Karlovcima u sklopu rekonstrukcije i izgradnje moderne dvokolosečne pruge velikih brzina, na red je došlo kopanje pothodnika za prolaz pešaka i biciklista do obale Dunava, naspram zgrade nekadašnjeg Saveznog centra za mehanizaciju.
Tokom prethodnih dana i preostali kolosek, kojim je od 1. februara kada je obustavljen saobraćaj, dopreman materijal i odvoženi demontirani delovi pruge, uklonjen je u zoni iskopa pothodnika. Taj posao obavlja preduzeće „Startid” kao podizvođač u tom kapitalnom poduhvatu koji je poveren ruskoj kompaniji „RŽD internešenel”.
Kako je predviđeno Planom detaljne regulacije rekonstrukcije, modernizacije i izgradnje dvokolosečne pruge na području Sremskih Karlovca iz 2014. i Planom područja posebne namene infrastrukturnog koridora železničke pruge Beograd – Subotica – državna granica (Kelebija), zbog nemogućnosti ukrštanja pruge i puta u nivou, doskorašnji jedini putni prelaz koji je predstavljao pešačku i drumsku vezu Trga patrijarha Brankovića s obalom Dunava se ukida.
Umesto njega, planiran je pešačko-biciklistički pothodnik, čija izgradnja je upravo u toku. Po podacima iz pomenutih planskih dokumenata, dužina pešačko-biciklističkog pothodnika je 66,5 m, a s izlaznom kadom i potpornim zidovima 77,15. Širina je sedam metara, a visina od 3 do 3,5.
Pothodnik će biti povezan s nekadašnjim Saveznim centrom za mehanizaciju i imaće, kako se navodi u dokumentaciji, jednokrako armirano betonsko stepenište i biće opremljeno kliznom platformom za transport ljudi s hendikepom, koja prati liniju kretanja i postavlja se na sopstvenu potkonstrukciju.
Za prelazak vozila na obalu Dunava planiran je nadvožnjak u Zanošu, na ulasku u Karlovce iz smera Novog Sada, kao i gradnja saobraćajnice uz buduću prugu, kojom će se kretati automobili do dela obale gde su hotel „Dunav”, restoran „Pasent”, ribolovačko udruženje i mesto za budući međunarodni pristan.
Najviše polemike u stručnim krugovima u vezi s izgradnjom pruge u Karlovcima vođeno je svojevremeno oko predloga za povezivanje naselja s obalom Dunava, budući da pruga deli mesto od priobalja, a ta velikih brzina ne trpi ukrštanja u nivou. Nekoliko godina trajale su polemike između lokalne vlasti i javnosti, s jedne strane, i stručnjaka, s druge, zbog prvobitnog predloga iz 2010. godine da pruga naspram centra naselja ide po vijaduktu. Opcija koju je zagovarala lokalna vlast – da se naspram centralnog jezgra iskopa tunel kojim će prolaziti vozovi da vijadukt ne bi narušavao vizuru mesta, odbačena je i potom je prihvaćen sadašnji predlog i ugrađen u planove u sezoni 2014/15. godine, po kojem se sada i gradi pruga velikih brzina.
Gradnja moderne pruge za brzine do 200 kilometara na sat između Stare Pazove i Novog Sada počela je u avgustu 2017. kopanjem tunela i gradnjom vijadukta u Čortanovcima, na koji će vozovi izlaziti iz tunela. S vijadukta dugog oko tri kilometra vozovi će se spuštati na zamlju u blizini „Naftahema” na teritoriji Sremskih Karlovaca i dalje nastavljati u nivou. U Radnoj zoni „Prosjanice”, gde je i „Naftahem”, planiran je i industrijski kolosek.
Prolaz ispod pruge do perona
Osim nove stanične zgrade, kako saznajemo u „Infrastrukturama železnice Srbije”, na području železničke stanice u Sremskim Karlovcima biće izgrađen još jedan pešački pothodnik ispod svih koloseka, kojim će putnici dolaziti do novih perona i nove saobraćajnice, paralelne s prugom, namenjene za pristup vozila obali Dunava. Stanica je, kako navode u tom preduzeću, projektovana sa četiri koloseka, od kojih su po dva prolazna i prijemno-otpremna. Projektom su predviđena dva perona duga 220 metara i široka četiri. Peroni će imati i pristupne rampe i čelične nadstrešnice.
Pristupni plato zajedno sa staničnim platoom čini celinu staničnog trga, na kojem su načinom popločavanja naglašeni pešački tokovi, tako da navode kretanje putnika prema delu stanične zgrade namenjene njima i dalje prema pothodniku za pristup peronima, što je ostvareno i formiranjem kompaktnih zelenih površina. Na staničnom platou predviđen je i parking-prostor za putnička vozila i taksi stajalište, kao i pristupna drumska saobraćajnica, uz koju će biti napravljen i pešački trotoar. Na području stanice predviđena je zaštitna žičana ograda, kao i zidovi za zaštitu od buke.
Pruga kroz Karlovce sagrađena je 1883. godine, kada i zgrada železničke stanice, koja će u sklopu ove rekonstrukcije i modernizacije biti zadržana kao kulturno dobro, a za potrebe putnika biće sagrađena druga.
Z. Milosavljević
Foto: Đ. Radivojević
