Пророковић предао Предлог платформе за Космет/Јужно Косово

Како преноси Kossev, “Документ под називом ‘Предлог Платформе за дијалог о свеобухватном и правно обавезујућем споразуму за нормализацију односа између Београда и Приштине, предат је данас Народној скупштини“, каже Пророковић, непосредно након завођења на писарници Народне скупштине.

Наводи да Народна скупштина није у обавези да узме у разматрање његов предлог, али да сматра да је неопходно и да Србија има платформу за дијалог, како се цела реакција на приштинску платформу не би свела само на поруке званичника које не обавезују никога ни у правном ни у политичком смислу. 



“Прво морамо да подсетимо преговараче из Србије да постоји Устав државе на чијем су челу, затим међународне представнике да постоји комплексно правно, политичко и историјско наслеђе, а затим и Албанце да се у преговоре не може максимализмом оцртаним у њиховој платформи“, нагласио је Пророковић. 



Овај бивши посланик очекује да се започне расправа у Србији око српске платформе. “То би био кључни ефекат свега“, каже. 



“Београд своју политику нити може, нити сме да темељи на импровизацијама. Иначе, чак и као бивши посланик дужан сам да чувам углед Народне скупштине и бринем о уставном поретку земље“, објашњава Пророковић. 



Како пронаћи обострано прихватљиво решење за територијални спор: 



Циљеви дефинисани платформом су “проналажење обострано прихватљивог решења за територијални спор између Београда и Приштине уз подршку заинтересованих међународних актера (пет сталних чланица СБ УН)“ као и “нормализација односа између Београда и Приштине“. 



У складу са платформом, под нормализацијом се подразумева проналажење решења којим је могуће: “очувати територијални интегритет Републике Србије, обезбедити суштинску аутономију за косовско-метохијске Албанце са елементима међународног представљања, превазићи фактичко стање у циљу дугорочног осигуравања регионалне безбедности, између осталог, и прецизирањем појма разграничење, као и добијање гаранција међународних актера за спровођење договореног“.

20 принципа за постизање свеобухватног правно обавезујућег споразума 



Предвиђено је 20 принципа за постизање свеобухватног и правно обавезујућег споразума за нормализацију односа. 



Тај Споразум, према овом документу, мора да буде у складу са актуелним Уставом РС који “не може бити мењан због потреба споразума“. Додаје се да се Преамбула сматра саставним делом Устава. Резолуција 1244 представља основ за проналажење компромисног решења, те се у том контексту изражава тежња ка осигуравању “широке аутономије и суштинске самоуправе за Косово“. 



“Постигнути споразум примениће се тек пошто се о њему у одговарајућој форми изјасни СБ УН“. Потврдом споразума пет сталних чланица СБ УН постају гарант његове примене. 

Платформом су дефинисани и политички циљеви РС у дијалогу са представницима косовских Албанаца.



Назив, међународно представљање, имовинска питања, нестали, ратни злочини 



“Јужно Косово/Самоуправа Косово“ је термин који би био прихватљив за представљање у међународним организацијама. 



У складу са тим, предвиђено је да ће “Јужно Косово/Самоуправа Косово“ имати право на “отварање сопствених представништава/канцеларија при међународним организацијама и конзуларних одељења у другим државама како би се остваривало међународно представљање, испуњавале обавезе и користила права дефинисана Споразумом“. 



Међутим, ова могућност, према Пророковићевом предлогу не подразумева отварање дипломатских представништава у рангу амбасада и/или посланстава. 



Листа међународних организација у којима ће “Јужно Косово/Самоуправа Косово“ моћи самостално и независно да наступа биће утврђена анексом Споразума и она неће укључивати чланство у ОУН. 



Република Србија неће блокирати пријем Јужног Косова/Самоуправе Косово у међународне организације које се налазе на утврђеној листи. 



Имовинска питања биће разрешавана по договореним принципима, а непосредна извршна овлашћења имаће Косовска агенција за имовину. 



Судбина несталих лица и истраживање ратних злочина на подручју Косова и Метохије биће могућа од стране надлежних и верификованих комисија обе стране. 



Како би се све ово спровело, предвиђа се формирање Већа за примену Споразума, које ће чинити један представник РС, један представник органа самоуправе и један међународни представник, по овлашћењу СБ УН. Веће ће доносити одлуке консензусом. 



Изражава се и спремност да представницима косовских Албанаца изменом Закона о Народној скупштини буде осигуран одређени контингент посланичких места у Народној скупштини Републике Србије. 



Како се наводи у платформи, “због непредвидивости тока преговора, као и низа једностраних корака које је предузела албанска страна у prеthodnom периоду, Влади Републике Србије се оставља могућност да уводи реципрочне мере у посебним ситуацијама“. Ово ће “ојачати позицију преговарачког тима и утицати на спречавање даљих једностраних корака привремених органа самоуправе у Приштини“. 



Реципрочне мере подразумевају: поништавање prеthodno усаглашених договора, а који нису испоштовани; увођење различитих врста санкција; активан политички рад за смањивање броја држава које су са такозваном “Републиком Косово“ успоставиле дипломатске односе; спречавање учлањења такозване “Републике Косово“ у међународне организације.

Политички циљеви Републике Србије у процесу дијалога са представницима косовско – метохијских Албанаца су:

– очување територијалног интегритета Републике Србије;

– обезбеђивање реципрочних колективних права српској и осталим неалбанским заједницама на Косову и Метохији по принципу “аутономија у аутономији“;

-додатна заштита српске културне баштине на Косову и Метохији;

-заштита имовинских и других права субјеката из такозване “уже Србије“ на територији Косова и Метохије;

– прецизирање значења појма разграничење кроз:

-функционално разграничење надлежности у односима између институција Републике Србије и органа покрајинске самоуправе, као и функционално разграничење надлежности између институција покрајинске самоуправе и Заједнице српских општина по принципу немешања у унутрашња питања. Под унутрашњим питањима подразумевају се дефинисане надлежности које ће бити неотуђиве;

-територијално разграничење између локалних самоуправа српске заједнице окупљених у Заједници српских општина и органа самоуправе.