окоТВоко: Како дигитализовати „голфа двојку“

Овај премијум канал претплатници МТС-овог ИПТВ пакета могу да гледају у оквиру основне ТВ понуде, на позицији 103, као и у оквиру ХД пакета, у ХД верзији, на позицији 707. И тако су се тројица архиватора, који су се дуго опирали сваком упливу модерних времена, ако изузмемо Бошкићев вечно укључени лаптоп – дигитализовали.

По старом обичају, све епизоде могу се погледати викендом, у специјалној емисији која траје 40 минута, на шта су гледаоци оригиналне серије Радио телевизије Војводине већ навикли. Оно на шта нису навикли јесте дуготрајно одложено приказивање “Државног посла”, чије ће нове епизоде они с обичним антенама и сет-топ боксовима, као и претплатници СББ-овог кабловског система, моћи да погледају са читава три месеца закашњења. Или да прошетају до сајта “Државног посла”, ако им се баш жури.

Пребацивање с јавног сервиса на неку другу телевизију није ново за ову екипу, која је сличан покушај, додуше тад са РТВ-а на покојну Б92, имала пре десетак година. Тада је легендарна “Ноћна смена” на кратко потражила срећу као “Велика Србија” на програму с националном фреквенцијом, али им тај експеримент није успео, па су се вратили старом јату – и направили архиваторски телевизијски бум.

Одговор на питање зашто епизоде “Државног посла” осим Војвођана није гледао остатак Србије, кад је за то било и оправдања и простора по свим правилима и прописима Закона о јавном сервису – никада нисмо добили.

Да ли због пропалог чеда “Ноћне смене” или из страха да остатак Србије неће имати слуха за локална подбадања и препуцавања, тек, “Државни посао” све до сад није се макао из Новог Сада, са свим последицама које таква одлука може да носи. Јер, реално, ово је више година најбољи кратки хумористички програм на нашим просторима, аутентични ситком, пародична слика наших нарави, односа према послу, али и атмосфере у просечном јавном предузећу, а, верујте, слабо ту има претеривања, искуство ми говори. Недовољно, ипак, за ширу публику, иако подаци показују да су момци из ове серије прави интернет хит, пошто се њихове догодовштине могу погледати на сајту који су направили искључиво у ту сврху.

И док челник Јавног сервиса Србије није нашао за сходно да разматра емитовање Чваркових, Торбициних и Бошкићевих архиваторских авантура широм Србије, захваљујући МТС-у “Државни посао” могу да погледају и њихови претплатници у Црној Гори и Босни и Херцеговини. Они ваљда више капирају локални хумор, или се он ипак простире мало даље од Ветерника с једне и Ченеја са друге стране.

Хоће ли, са задршком од пар година, и “Државни посао” наћи ухлебље на Радио телевизији Србије, где би, да је памети и воље, требало да се нађе и наш први двојезични ситком “Помери се с места”. Ова серија у којој глумци говоре и мађарски и српски и титлована је на оба језика, свежим хумором, једноставним заплетом и одличном глумом све више осваја војвођанску публику, правећи од војвођанског хумора тренд уместо изузетка.

Ред би био да се мађарски чује и јужније од Дунава и Саве, кад већ Торбица не успева да жељеног “голфа двојку” смести у истоимени београдски круг.

Ивана Вујанов