okoTVoko: Kako digitalizovati „golfa dvojku“
Od 11. februara ekipa “Državnog posla” digitalizaciju svog čuvenog arhiva izvodi u novim prostorijama. Svakog radnog dana od 18.15 časova Čvarkov, Torbica i Boškić dogodovštinama iz opštinskog arhivarskog podruma zabavljaju gledaoce MTS-ovog pandana SBB-ove Top televizije – Superstar TV.
Ovaj premijum kanal pretplatnici MTS-ovog IPTV paketa mogu da gledaju u okviru osnovne TV ponude, na poziciji 103, kao i u okviru HD paketa, u HD verziji, na poziciji 707. I tako su se trojica arhivatora, koji su se dugo opirali svakom uplivu modernih vremena, ako izuzmemo Boškićev večno uključeni laptop – digitalizovali.
Po starom običaju, sve epizode mogu se pogledati vikendom, u specijalnoj emisiji koja traje 40 minuta, na šta su gledaoci originalne serije Radio televizije Vojvodine već navikli. Ono na šta nisu navikli jeste dugotrajno odloženo prikazivanje “Državnog posla”, čije će nove epizode oni s običnim antenama i set-top boksovima, kao i pretplatnici SBB-ovog kablovskog sistema, moći da pogledaju sa čitava tri meseca zakašnjenja. Ili da prošetaju do sajta “Državnog posla”, ako im se baš žuri.
Prebacivanje s javnog servisa na neku drugu televiziju nije novo za ovu ekipu, koja je sličan pokušaj, doduše tad sa RTV-a na pokojnu B92, imala pre desetak godina. Tada je legendarna “Noćna smena” na kratko potražila sreću kao “Velika Srbija” na programu s nacionalnom frekvencijom, ali im taj eksperiment nije uspeo, pa su se vratili starom jatu – i napravili arhivatorski televizijski bum.
Odgovor na pitanje zašto epizode “Državnog posla” osim Vojvođana nije gledao ostatak Srbije, kad je za to bilo i opravdanja i prostora po svim pravilima i propisima Zakona o javnom servisu – nikada nismo dobili.
Da li zbog propalog čeda “Noćne smene” ili iz straha da ostatak Srbije neće imati sluha za lokalna podbadanja i prepucavanja, tek, “Državni posao” sve do sad nije se makao iz Novog Sada, sa svim posledicama koje takva odluka može da nosi. Jer, realno, ovo je više godina najbolji kratki humoristički program na našim prostorima, autentični sitkom, parodična slika naših naravi, odnosa prema poslu, ali i atmosfere u prosečnom javnom preduzeću, a, verujte, slabo tu ima preterivanja, iskustvo mi govori. Nedovoljno, ipak, za širu publiku, iako podaci pokazuju da su momci iz ove serije pravi internet hit, pošto se njihove dogodovštine mogu pogledati na sajtu koji su napravili isključivo u tu svrhu.
I dok čelnik Javnog servisa Srbije nije našao za shodno da razmatra emitovanje Čvarkovih, Torbicinih i Boškićevih arhivatorskih avantura širom Srbije, zahvaljujući MTS-u “Državni posao” mogu da pogledaju i njihovi pretplatnici u Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini. Oni valjda više kapiraju lokalni humor, ili se on ipak prostire malo dalje od Veternika s jedne i Čeneja sa druge strane.
Hoće li, sa zadrškom od par godina, i “Državni posao” naći uhleblje na Radio televiziji Srbije, gde bi, da je pameti i volje, trebalo da se nađe i naš prvi dvojezični sitkom “Pomeri se s mesta”. Ova serija u kojoj glumci govore i mađarski i srpski i titlovana je na oba jezika, svežim humorom, jednostavnim zapletom i odličnom glumom sve više osvaja vojvođansku publiku, praveći od vojvođanskog humora trend umesto izuzetka.
Red bi bio da se mađarski čuje i južnije od Dunava i Save, kad već Torbica ne uspeva da željenog “golfa dvojku” smesti u istoimeni beogradski krug.
Ivana Vujanov