Музеј Срема: Холограмска пројекција драгоцености из шестог века

Појас је пронађен на падинама Фрушке горе, између села Чалма и Дивош.

Састоји се од десет делова и израђен је од злата, има стаклену пасту као делове украса. На овом драгоценом предмету налазимо више техника израде - ровашење, искуцавање... више од десет техника које су примењене да би тај предмет тако изгледао, каже кустос и додаје да је појас тежи од једног килограма.

Златни појас је, по једној верзији пронађен случајно, током пољопривредних радова, а постоји и верзија да је пронађен помоћу металних детектора.

Имали смо срећу да је он преко београдске полиције заплењен, јер су људи који су пронашли појас желели да га отуђе, а пошто се нису договорили са својим накупцима, полиција их је ухватила. Да није пронађен, највероватније би завршио у иностранству, у нечијој приватној колекцији, каже Јесретић.

Златни аварски појас се данас налази у једном трезору у Сремској Митровици. Због безбедности не сме да буде изложен, али било би добро да се уради његова копија, а не само да имамо холограмски приказ, сматра Јесретић, како је урађено у Музеју Војводине са римским шлемовима, који се сада излажу и по светским музејима. Он верује да би било много занимљивије људима да могу уживо да виде појас, чак и кад је реплика, уместо слике.

Када појас видите уживо, а ја сам много пута имао прилику да га држим у рукама и стварно је невероватан и прелеп, и та тежина и сјај злата на све оставља посебан утисак, напомиње Јесретић.

Златни аварски појас је 1992. године доспео у Музеј Срема, а Ивана Поповић, урадила је његову експертизу, те постоји и публикација о појасу.

Сматра се да појас потиче из 6. века, из периода када су Авари опседали град, и они га нису правили, јер нису имали то знање и технологију, већ је вероватно из неке царске радионице отет или добијен за неки откуп - прича археолог  и додаје да се претпоставља да је припадао Аварима, иако се зна да га они сигурно нису направили.

Из времена када су варвари опседали Сирмијум, 582. године је исписана опека, чија се копија чува у Митровици. Пронађена је у Сирмијуму, а оригинал данас стоји у Загребу, јер је до 1918. године на овим просторима и даље владала Аустроугарска, те су сви археолошки и историјски предмети ношени за Загреб, Будимпешту, Беч.

На опеци пише нека врста молитве, коју је написао неко од грађана Сирмијума: „Христе господе помози граду и заустави Аваре и сачувај оног ко ово пише. Амин.” Међутим, молитва људи на рубу великог царства није услишена. Авари су освојили град, поштедели су становништво, које је могло на миру да напусти град, под условом да све драгоцености и новац оставе за собом у граду, каже кустос Мирослав Јесретић.

Годину дана након што су Авари ушли у град и опљачкали га, избија велики пожар, и то је крај Сирмијума, чије златно доба је трајало више од шест векова.

Непроцењива вредност појаса, осим тога што је израђен од злата, огледа се у савршеној изради византијских мајстора. Израђен је техником ливења, украшен ровашањем, филиграном, гранулацијом и уметањем, па од самог погледа на њега посматрачу застаје дах. И после толико година реплика није направљена, иако је на холограм потрошено пуно новца, према Јесретовићевом мишљењу, исти посао би урадио и телевизор са слајдовима, а реплика опет много верније приказала сву раскошност Аварског златног појаса.

Маша Стакић