Muzej Srema: Hologramska projekcija dragocenosti iz šestog veka

Pojas je pronađen na padinama Fruške gore, između sela Čalma i Divoš.

Sastoji se od deset delova i izrađen je od zlata, ima staklenu pastu kao delove ukrasa. Na ovom dragocenom predmetu nalazimo više tehnika izrade - rovašenje, iskucavanje... više od deset tehnika koje su primenjene da bi taj predmet tako izgledao, kaže kustos i dodaje da je pojas teži od jednog kilograma.

Zlatni pojas je, po jednoj verziji pronađen slučajno, tokom poljoprivrednih radova, a postoji i verzija da je pronađen pomoću metalnih detektora.

Imali smo sreću da je on preko beogradske policije zaplenjen, jer su ljudi koji su pronašli pojas želeli da ga otuđe, a pošto se nisu dogovorili sa svojim nakupcima, policija ih je uhvatila. Da nije pronađen, najverovatnije bi završio u inostranstvu, u nečijoj privatnoj kolekciji, kaže Jesretić.

Zlatni avarski pojas se danas nalazi u jednom trezoru u Sremskoj Mitrovici. Zbog bezbednosti ne sme da bude izložen, ali bilo bi dobro da se uradi njegova kopija, a ne samo da imamo hologramski prikaz, smatra Jesretić, kako je urađeno u Muzeju Vojvodine sa rimskim šlemovima, koji se sada izlažu i po svetskim muzejima. On veruje da bi bilo mnogo zanimljivije ljudima da mogu uživo da vide pojas, čak i kad je replika, umesto slike.

Kada pojas vidite uživo, a ja sam mnogo puta imao priliku da ga držim u rukama i stvarno je neverovatan i prelep, i ta težina i sjaj zlata na sve ostavlja poseban utisak, napominje Jesretić.

Zlatni avarski pojas je 1992. godine dospeo u Muzej Srema, a Ivana Popović, uradila je njegovu ekspertizu, te postoji i publikacija o pojasu.

Smatra se da pojas potiče iz 6. veka, iz perioda kada su Avari opsedali grad, i oni ga nisu pravili, jer nisu imali to znanje i tehnologiju, već je verovatno iz neke carske radionice otet ili dobijen za neki otkup - priča arheolog  i dodaje da se pretpostavlja da je pripadao Avarima, iako se zna da ga oni sigurno nisu napravili.

Iz vremena kada su varvari opsedali Sirmijum, 582. godine je ispisana opeka, čija se kopija čuva u Mitrovici. Pronađena je u Sirmijumu, a original danas stoji u Zagrebu, jer je do 1918. godine na ovim prostorima i dalje vladala Austrougarska, te su svi arheološki i istorijski predmeti nošeni za Zagreb, Budimpeštu, Beč.

Na opeci piše neka vrsta molitve, koju je napisao neko od građana Sirmijuma: „Hriste gospode pomozi gradu i zaustavi Avare i sačuvaj onog ko ovo piše. Amin.” Međutim, molitva ljudi na rubu velikog carstva nije uslišena. Avari su osvojili grad, poštedeli su stanovništvo, koje je moglo na miru da napusti grad, pod uslovom da sve dragocenosti i novac ostave za sobom u gradu, kaže kustos Miroslav Jesretić.

Godinu dana nakon što su Avari ušli u grad i opljačkali ga, izbija veliki požar, i to je kraj Sirmijuma, čije zlatno doba je trajalo više od šest vekova.

Neprocenjiva vrednost pojasa, osim toga što je izrađen od zlata, ogleda se u savršenoj izradi vizantijskih majstora. Izrađen je tehnikom livenja, ukrašen rovašanjem, filigranom, granulacijom i umetanjem, pa od samog pogleda na njega posmatraču zastaje dah. I posle toliko godina replika nije napravljena, iako je na hologram potrošeno puno novca, prema Jesretovićevom mišljenju, isti posao bi uradio i televizor sa slajdovima, a replika opet mnogo vernije prikazala svu raskošnost Avarskog zlatnog pojasa.

Maša Stakić