Окупљање око пројеката Покрајинске владе донело резултате
Окупљање око пројеката, добра сарадња са свим нивоима власти и транспарентност, главне су карактеристике рада Покрајинске владе формиране јуна 2016. године с председником Игором Мировићем на челу, док је највећи изазов, како то сам Мировић каже, сарадња на пројектима с онима који не припадају истој политичкој опцији.
Уочи формирања нове покрајинске администрације Мировић, функционер Српске напредне странке, тада кандидат за председника Покрајинске владе, посланицима Скупштине Војводине је представио веома амбициозан програм, како је то тада оценио немали број парламентараца, и најавио да ће концепт рада Покрајинске владе бити окупљање око пројеката. Многи тада нису веровали да такав концепт може заживети и доносити резултат јер је prеthodni 16-годишњи период показао да је сарадња с републичким властима, кад је реч о развоју и капиталним пројектима Војводине, иде тешко, без озбзира на то што властодршци припадају истој политичкој опцији. Двоипогодишњи период рада Покрајинске владе, међутим, показао је да се таква пракса не само може променити него и донети веома добре резултате.
О томе сведоче многи пројекти важни за бржи развој Покрајине који су остварени заједнички с властима на републичким и локалном нивоу, као и бројни пројекти чија реализација је у току по принципу окупљања око пројеката. О тим резултатима Покрајинска влада је за последњу седницу Скупштине Војводине одштампала публикацију под називом „Уједињени за Војводину”, која сликама и речима сведочи о томе шта је све постигнуто захваљујући том концепту, у шта свако може и својим очима да се увери обиласком терена.
„Не одустајемо од принципа, Војводина незадрживо иде напред”, каже Мировић у уводу публикације. „Одговорна власт у обавези је да грађанима положи рачуне о томе шта је све урађено до сада и шта је све у плану да се уради и реализује од новца из покрајинског buyеta. Нама су грађани на изборима 2016. године дали поверење да водимо другачију политику у АП Војводини и ми с поносом данас приказујемо да смо готово сва обећања с почетка мандата, за само две и по године, или реализовали у потпуности или их приводимо крају.
Истиче и да је Покрајинска влада у обавези да грађане стално информише о томе шта је урађено и на који начин се усмерава њихов новац. То су, како подсећа, урадили након 100 дана рада, затим након годину, „а то радимо с поносом и данас”.
„Окупљање око пројеката један је од принципа који су донели невероватно добре резултате и показали да таква политика може донети видљив напредак”, истакао је Мировић. „Најзначајнији капитални пројекти у Војводини реализовани су захваљујући подршци председника Републике Србије Александра Вучића. Стубове добре сарадње утврдили смо на заједничким седницама Владе Републике Србије и Покрајинске владе још у октобру 2016. године, договарајући се о суфинансирању пројеката најважнијих за АП Војводину. Резултати тог принципа, као и равномерног улагања Покрајине у све општине, јесу ’Жежељев’ мост – саграђен и отворен за саобраћај; из темеља потпуно изграђене нове зграде Хитне медицинске помоћи, Радио-телевизије Војводине и Научнотехнолошког парка у Новом Саду; привођење крају радова на згради Народног позоришта у Суботици; уређење фрушкогорске инфраструктуре и путева по целој Војводини; изградња шест потпуно нових индустријских зона у АП Војводини и опремање 15 постојећих; улагање знатних свота у наводњавање и пречишћавање канала у АП Војводини; редовна исплата постојећих пронаталитетних мера и увођење нових; опремање више од стотину основних и средњих школа и на крају – што је можда најзначјаније за бригу о животу грађана – започет препород недопустиво запуштеног здравства.”
Велике инвестиције у 2019/20.
О томе шта се планира за ову и наредну годину, Мировић каже: „Када је реч о већим инвестицијама у 2019/20. години у АП Војводини, грађани могу очекивати почетак изградње Студентског културног центра у Новом Саду, реконструкцију комплекса ’Хетерленд’ код Новог Бечеја, улагања у пречистаче отпадних вода код Бачке Тополе, Малог Иђоша, Темерина и Србобрана. Сви ти конкретни и мерљиви резултати су доказ да ми нисмо, као наши опоненти, ставили личне интересе испред општих интереса грађана, већ да се чврсто водимо свим обећањима којима смо заслужили њихово поверење и настојимо да их остваримо до краја, у свим областима живота”.
Он додаје да су његов тим и он сам свесни тога да морају да раде још више, енергичније и боље да би испунили обавезу у потпуности и живот учинили бољим.
О обнови медицинских установа које су наслеђене у катастрофалном стању сведоче и најдрастичнији примери из Панчева и Ковина. У Панчеву се након 44 године очекује завршетак комплетне реконструкције Опште болнице и купљена је нова медицинска опрема. Вредност улагања је око 500 милиона динара. Треба подсетити на то да је о катастрофалном стању панчевачке болнице, конкретно о њеном Интерном одељењу, било доста речи још у прошлом сазиву Скупштине. Тадашњи опозициони посланик из Панчева Јован Лазаров често је тражио реч, захтевајући да се болница хитно реконструише јер је толико запуштена да су већ и прозорски оквири иструлили па испада стакло и у ходник улећу голубови. Обнова те болнице, међутим, сачекала је нову Покрајинску владу.
Реконструише се и Специјална болница за психијатријске болести у Ковину, која је стара више од века. Тај објекат, који је у веома запуштеном стању, прошле године је обишао Игор Мировић са сарадницима. Била је то прва посета покрајинских званичника од 1924. године.
Брига о образовању
У периоду од 2016. до 2018. године у установе образовања Покрајина је уложила 1,5 милијарду динара, од тога за модернизацију и санацију предшколских установа 72,8 милиона, а за основно образовање 558,1 милиона. Пример заједничког улагања Покрајине и локалне самоуправе у основно образовање даје Сремска Митровица, где се гради Основна школа „Јован Поповић”. У прву фазу изградње школе Покрајина је уложила 63 милиона динара, а град Сремска Митровица 18 милиона. Улагано је и у средње образовање. У подизању квалитета образовања и модернизацију средњих школа инвестирано је 244,6 милиона динара, а у подизању квалитета ученичког стандарда 611,4 милиона.
Здравсто је означено као приоритет приоритета у програму рада покрајинских власти јер је оно, како је Мировић више пута истакао, „питање живота и смрти”. Уложен је велики новац не само у санирање зграда болница и домова здравља и института него и у куповину савремене медицинске опреме. Од јуна 2016. до данас у куповину опреме Покрајинска влада је уложила 2,6 милијарде динара, а средином прошле године обезбедила 31 возило с опремом за потребе Службе хитне помоћи у болницама, домовима здравља, институтима и Клиничком центру Војводине, о чијој изградњи и опремању се посебно води рачуна, јер се у КЦВ-у годишње лечи око 600.000 људи.
После 13 година прва заједничка седница
После 13 година, октобра 2016. одржана је и прва заједничка седница Републичке и Покрајинске владе. На тој седници, одржаној у Новом Саду, договорено је суфинансирање најважнијих капиталних пројеката у Војводини.
Након те седнице одржане су још две и тако је уведена нова пракса у рад.
Изградња Б и Ц ламеле Клиничког центра Војводине ће бити најбољи тест успешности мандата Покрајинке владе, питање њеног „живота или смрти”, како је то Мировић рекао новинарима приликом представљања резултате 100 дана рада његове администрације. То је само један детаљ о томе шта је за ове две и по године урађено за обнову здарвственог система у Војводини и свакако треба додати да је Војводина богатија за девет ангио-сала, за разлику од 2016. године, када је радила само једна.
Е. Марјанов