Okupljanje oko projekata Pokrajinske vlade donelo rezultate
Okupljanje oko projekata, dobra saradnja sa svim nivoima vlasti i transparentnost, glavne su karakteristike rada Pokrajinske vlade formirane juna 2016. godine s predsednikom Igorom Mirovićem na čelu, dok je najveći izazov, kako to sam Mirović kaže, saradnja na projektima s onima koji ne pripadaju istoj političkoj opciji.
Uoči formiranja nove pokrajinske administracije Mirović, funkcioner Srpske napredne stranke, tada kandidat za predsednika Pokrajinske vlade, poslanicima Skupštine Vojvodine je predstavio veoma ambiciozan program, kako je to tada ocenio nemali broj parlamentaraca, i najavio da će koncept rada Pokrajinske vlade biti okupljanje oko projekata. Mnogi tada nisu verovali da takav koncept može zaživeti i donositi rezultat jer je prethodni 16-godišnji period pokazao da je saradnja s republičkim vlastima, kad je reč o razvoju i kapitalnim projektima Vojvodine, ide teško, bez ozbzira na to što vlastodršci pripadaju istoj političkoj opciji. Dvoipogodišnji period rada Pokrajinske vlade, međutim, pokazao je da se takva praksa ne samo može promeniti nego i doneti veoma dobre rezultate.
O tome svedoče mnogi projekti važni za brži razvoj Pokrajine koji su ostvareni zajednički s vlastima na republičkim i lokalnom nivou, kao i brojni projekti čija realizacija je u toku po principu okupljanja oko projekata. O tim rezultatima Pokrajinska vlada je za poslednju sednicu Skupštine Vojvodine odštampala publikaciju pod nazivom „Ujedinjeni za Vojvodinu”, koja slikama i rečima svedoči o tome šta je sve postignuto zahvaljujući tom konceptu, u šta svako može i svojim očima da se uveri obilaskom terena.
„Ne odustajemo od principa, Vojvodina nezadrživo ide napred”, kaže Mirović u uvodu publikacije. „Odgovorna vlast u obavezi je da građanima položi račune o tome šta je sve urađeno do sada i šta je sve u planu da se uradi i realizuje od novca iz pokrajinskog buyeta. Nama su građani na izborima 2016. godine dali poverenje da vodimo drugačiju politiku u AP Vojvodini i mi s ponosom danas prikazujemo da smo gotovo sva obećanja s početka mandata, za samo dve i po godine, ili realizovali u potpunosti ili ih privodimo kraju.
Ističe i da je Pokrajinska vlada u obavezi da građane stalno informiše o tome šta je urađeno i na koji način se usmerava njihov novac. To su, kako podseća, uradili nakon 100 dana rada, zatim nakon godinu, „a to radimo s ponosom i danas”.
„Okupljanje oko projekata jedan je od principa koji su doneli neverovatno dobre rezultate i pokazali da takva politika može doneti vidljiv napredak”, istakao je Mirović. „Najznačajniji kapitalni projekti u Vojvodini realizovani su zahvaljujući podršci predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića. Stubove dobre saradnje utvrdili smo na zajedničkim sednicama Vlade Republike Srbije i Pokrajinske vlade još u oktobru 2016. godine, dogovarajući se o sufinansiranju projekata najvažnijih za AP Vojvodinu. Rezultati tog principa, kao i ravnomernog ulaganja Pokrajine u sve opštine, jesu ’Žeželjev’ most – sagrađen i otvoren za saobraćaj; iz temelja potpuno izgrađene nove zgrade Hitne medicinske pomoći, Radio-televizije Vojvodine i Naučnotehnološkog parka u Novom Sadu; privođenje kraju radova na zgradi Narodnog pozorišta u Subotici; uređenje fruškogorske infrastrukture i puteva po celoj Vojvodini; izgradnja šest potpuno novih industrijskih zona u AP Vojvodini i opremanje 15 postojećih; ulaganje znatnih svota u navodnjavanje i prečišćavanje kanala u AP Vojvodini; redovna isplata postojećih pronatalitetnih mera i uvođenje novih; opremanje više od stotinu osnovnih i srednjih škola i na kraju – što je možda najznačjanije za brigu o životu građana – započet preporod nedopustivo zapuštenog zdravstva.”
Velike investicije u 2019/20.
O tome šta se planira za ovu i narednu godinu, Mirović kaže: „Kada je reč o većim investicijama u 2019/20. godini u AP Vojvodini, građani mogu očekivati početak izgradnje Studentskog kulturnog centra u Novom Sadu, rekonstrukciju kompleksa ’Heterlend’ kod Novog Bečeja, ulaganja u prečistače otpadnih voda kod Bačke Topole, Malog Iđoša, Temerina i Srbobrana. Svi ti konkretni i merljivi rezultati su dokaz da mi nismo, kao naši oponenti, stavili lične interese ispred opštih interesa građana, već da se čvrsto vodimo svim obećanjima kojima smo zaslužili njihovo poverenje i nastojimo da ih ostvarimo do kraja, u svim oblastima života”.
On dodaje da su njegov tim i on sam svesni toga da moraju da rade još više, energičnije i bolje da bi ispunili obavezu u potpunosti i život učinili boljim.
O obnovi medicinskih ustanova koje su nasleđene u katastrofalnom stanju svedoče i najdrastičniji primeri iz Pančeva i Kovina. U Pančevu se nakon 44 godine očekuje završetak kompletne rekonstrukcije Opšte bolnice i kupljena je nova medicinska oprema. Vrednost ulaganja je oko 500 miliona dinara. Treba podsetiti na to da je o katastrofalnom stanju pančevačke bolnice, konkretno o njenom Internom odeljenju, bilo dosta reči još u prošlom sazivu Skupštine. Tadašnji opozicioni poslanik iz Pančeva Jovan Lazarov često je tražio reč, zahtevajući da se bolnica hitno rekonstruiše jer je toliko zapuštena da su već i prozorski okviri istrulili pa ispada staklo i u hodnik uleću golubovi. Obnova te bolnice, međutim, sačekala je novu Pokrajinsku vladu.
Rekonstruiše se i Specijalna bolnica za psihijatrijske bolesti u Kovinu, koja je stara više od veka. Taj objekat, koji je u veoma zapuštenom stanju, prošle godine je obišao Igor Mirović sa saradnicima. Bila je to prva poseta pokrajinskih zvaničnika od 1924. godine.
Briga o obrazovanju
U periodu od 2016. do 2018. godine u ustanove obrazovanja Pokrajina je uložila 1,5 milijardu dinara, od toga za modernizaciju i sanaciju predškolskih ustanova 72,8 miliona, a za osnovno obrazovanje 558,1 miliona. Primer zajedničkog ulaganja Pokrajine i lokalne samouprave u osnovno obrazovanje daje Sremska Mitrovica, gde se gradi Osnovna škola „Jovan Popović”. U prvu fazu izgradnje škole Pokrajina je uložila 63 miliona dinara, a grad Sremska Mitrovica 18 miliona. Ulagano je i u srednje obrazovanje. U podizanju kvaliteta obrazovanja i modernizaciju srednjih škola investirano je 244,6 miliona dinara, a u podizanju kvaliteta učeničkog standarda 611,4 miliona.
Zdravsto je označeno kao prioritet prioriteta u programu rada pokrajinskih vlasti jer je ono, kako je Mirović više puta istakao, „pitanje života i smrti”. Uložen je veliki novac ne samo u saniranje zgrada bolnica i domova zdravlja i instituta nego i u kupovinu savremene medicinske opreme. Od juna 2016. do danas u kupovinu opreme Pokrajinska vlada je uložila 2,6 milijarde dinara, a sredinom prošle godine obezbedila 31 vozilo s opremom za potrebe Službe hitne pomoći u bolnicama, domovima zdravlja, institutima i Kliničkom centru Vojvodine, o čijoj izgradnji i opremanju se posebno vodi računa, jer se u KCV-u godišnje leči oko 600.000 ljudi.
Posle 13 godina prva zajednička sednica
Posle 13 godina, oktobra 2016. održana je i prva zajednička sednica Republičke i Pokrajinske vlade. Na toj sednici, održanoj u Novom Sadu, dogovoreno je sufinansiranje najvažnijih kapitalnih projekata u Vojvodini.
Nakon te sednice održane su još dve i tako je uvedena nova praksa u rad.
Izgradnja B i C lamele Kliničkog centra Vojvodine će biti najbolji test uspešnosti mandata Pokrajinke vlade, pitanje njenog „života ili smrti”, kako je to Mirović rekao novinarima prilikom predstavljanja rezultate 100 dana rada njegove administracije. To je samo jedan detalj o tome šta je za ove dve i po godine urađeno za obnovu zdarvstvenog sistema u Vojvodini i svakako treba dodati da je Vojvodina bogatija za devet angio-sala, za razliku od 2016. godine, kada je radila samo jedna.
E. Marjanov