Култура давања: Помоћ људима у невољи на пиједестал

Повезана је с појмом и праксом филантропије или човекољубља које се састоји из добре воље да се помогне ближњем и подразумева активан напор да се промовише људска добробит.

Какво је место и колико си домети културе давања у нашем друштву, како је доживљена у јавности и каква јесте и какав би требало да буде улога медија у промоцији филантропије?

Делимичне одговоре нуди свакодневни живот уз посредовање телевизија и штампе, а дају их из сопственог искуствба, из прве руке, чланице Коалиције за доброчинство коју предводи Фондација Ане и Владе Дивац и компаније чији су представници јуче у Новом Саду, у Медија центру Војводине представили дванасети по реду Конкурс за Виртус награду за филантропију. Представљен је и Пројекат за унапређење оквира за давање, који финансира УСАИД, а спорводи Коалиција за доброчинство у којој су и Траг фондацоија, Цаталуст Балканс, Смарт Колектив, Српски филантропски форум, Форум за одговрно пословање и Привредна комора Србије.

У Србији постоји велика потреба за помоћи, а бројни су они који су спремни да је пруже. Велике донације обезбеђује и дијаспора, а о свему томе се не зна довољно, рекла је Тамара Влашкалин из Фондације Ана и Владе Дивац, истакавши да је зато сарадња с медијима део одговорног понашања, као што је и улога медија у перцепцији културе давања од огромног значаја.

У циљу подизања свести о култури давања и њеној ефикаснијој реализацији објављени су крајем прошле године резултати истраживања како домаћа и јавност у дијспори виде акције донација и сакупљања помоћи у Србији.

По речима Милоша Јанковића из Цаталуст Балканс, истраживање је, рецимо показало да је код нас доминатано виђење компанија као малих донатора, а управо је супротно.

Реч је о томе да многе не желе да иду у јавност с таквим акцијама, а разлога је пуно, од законске регулативе, његове слективне примене, до тога да не желе такву врсту промоције, па чак и због негативних искустава. Дешава се да после донирања одмах на њихива варата долази инспекција – каже Јанковић, чија се агенција бави и медијским праћењем филантропије и друштвено одговорног понашања.

Како додаје, филантропија на телевизијама и у штампи јесте тема, међутим, не постоји свет о томе колико је она важна, па се не налази у терминима или на местима на странама новина, на којима то заслужује.

Доминатни су кратаки прилози који су често и непотпуни, а изостаје и објављивање резултата донаторских или хуманитарних акција, рекао је Јанковић.

Као је рекла Марија Митровић из Траг фондације, акције прикупљања новаца за лечење деце увелико су у јавности подигле свест о значају филантропије.

Мотиви грађана за то су емотивне природе, да помогну другом у невољу, док је мотивација компанија, како се показало, да  дају допринос локалној или широј заједници и то на дужи рок, уз укључење већег броја људи, објаснила је Митровић.

У току је конкурс за дванаесту по реду Виртус награду за филантропију.

Позив је отворен до 19. фебруара за све грађане, непрофитне организације, медије, ПР и маркетиншке агенције, као и саме компаније и предузећа, да номинују кандидате за Виртус награду за филантропију. Жеља је да ни једно добро дело не остане скривено.

Виртус награда за 2018. биће додељена у пет категорија: Главна награда за допринос компаније на националном нивоу, Награда за допринос локалној заједници у којој компанија послује, Награда за мало и средње предузеће, Награда за дугорочно партнерство између пословног и непрофитног сектора, као и Награда за индивидуални допринос филантропији.

О дугогодишњим добрим исксутвима Ерсте банке у области друштвено одговроног понашања говорила је Соња Конаков Свирчев.

О филантропији компанија се мало прича, а не ради су ту само о новцу, трудимо се да доринесемо подржавајући и конкретне, креативне пројекте из разних области везаних за потребе резних маргиналних група као и културе. Допринос дајемо и кроз волонтирање. Филантропија није маркетинг, а у њеној промоцији, када се ради и о мањим и сердњим предузећима и њиховим резултатима на овом пољу, медији имају велику улогу и одговорност, казала је Конаков Свирчев.

Филантропија данас у Србији није одговор на све проблеме у друштву, али тренутно пуно тога решава. Деловање компанија које се баве донацијама, и фондацијама које прикупљају помоћ, и које највећим делом раде транспарентно, потребноје знатно више предочити јавности. Како због даљег грађења поверења тако и због узајамног учења о томе како ефикасно деловати.

В. Црњански