Kultura davanja: Pomoć ljudima u nevolji na pijedestal
NOVI SAD: Kultura davanja promoviše opšte dobro i potrebu da poboljšamo kvalitet života drugih ljudi, bez obzira na sopstvene probleme s kojima se suočavamo.
Povezana je s pojmom i praksom filantropije ili čovekoljublja koje se sastoji iz dobre volje da se pomogne bližnjem i podrazumeva aktivan napor da se promoviše ljudska dobrobit.
Kakvo je mesto i koliko si dometi kulture davanja u našem društvu, kako je doživljena u javnosti i kakva jeste i kakav bi trebalo da bude uloga medija u promociji filantropije?
Delimične odgovore nudi svakodnevni život uz posredovanje televizija i štampe, a daju ih iz sopstvenog iskustvba, iz prve ruke, članice Koalicije za dobročinstvo koju predvodi Fondacija Ane i Vlade Divac i kompanije čiji su predstavnici juče u Novom Sadu, u Medija centru Vojvodine predstavili dvanaseti po redu Konkurs za Virtus nagradu za filantropiju. Predstavljen je i Projekat za unapređenje okvira za davanje, koji finansira USAID, a sporvodi Koalicija za dobročinstvo u kojoj su i Trag fondacoija, Catalust Balkans, Smart Kolektiv, Srpski filantropski forum, Forum za odgovrno poslovanje i Privredna komora Srbije.
U Srbiji postoji velika potreba za pomoći, a brojni su oni koji su spremni da je pruže. Velike donacije obezbeđuje i dijaspora, a o svemu tome se ne zna dovoljno, rekla je Tamara Vlaškalin iz Fondacije Ana i Vlade Divac, istakavši da je zato saradnja s medijima deo odgovornog ponašanja, kao što je i uloga medija u percepciji kulture davanja od ogromnog značaja.
U cilju podizanja svesti o kulturi davanja i njenoj efikasnijoj realizaciji objavljeni su krajem prošle godine rezultati istraživanja kako domaća i javnost u dijspori vide akcije donacija i sakupljanja pomoći u Srbiji.
Po rečima Miloša Jankovića iz Catalust Balkans, istraživanje je, recimo pokazalo da je kod nas dominatano viđenje kompanija kao malih donatora, a upravo je suprotno.
Reč je o tome da mnoge ne žele da idu u javnost s takvim akcijama, a razloga je puno, od zakonske regulative, njegove slektivne primene, do toga da ne žele takvu vrstu promocije, pa čak i zbog negativnih iskustava. Dešava se da posle doniranja odmah na njihiva varata dolazi inspekcija – kaže Janković, čija se agencija bavi i medijskim praćenjem filantropije i društveno odgovornog ponašanja.
Kako dodaje, filantropija na televizijama i u štampi jeste tema, međutim, ne postoji svet o tome koliko je ona važna, pa se ne nalazi u terminima ili na mestima na stranama novina, na kojima to zaslužuje.
Dominatni su krataki prilozi koji su često i nepotpuni, a izostaje i objavljivanje rezultata donatorskih ili humanitarnih akcija, rekao je Janković.
Kao je rekla Marija Mitrović iz Trag fondacije, akcije prikupljanja novaca za lečenje dece uveliko su u javnosti podigle svest o značaju filantropije.
Motivi građana za to su emotivne prirode, da pomognu drugom u nevolju, dok je motivacija kompanija, kako se pokazalo, da daju doprinos lokalnoj ili široj zajednici i to na duži rok, uz uključenje većeg broja ljudi, objasnila je Mitrović.
U toku je konkurs za dvanaestu po redu Virtus nagradu za filantropiju.
Poziv je otvoren do 19. februara za sve građane, neprofitne organizacije, medije, PR i marketinške agencije, kao i same kompanije i preduzeća, da nominuju kandidate za Virtus nagradu za filantropiju. Želja je da ni jedno dobro delo ne ostane skriveno.
Virtus nagrada za 2018. biće dodeljena u pet kategorija: Glavna nagrada za doprinos kompanije na nacionalnom nivou, Nagrada za doprinos lokalnoj zajednici u kojoj kompanija posluje, Nagrada za malo i srednje preduzeće, Nagrada za dugoročno partnerstvo između poslovnog i neprofitnog sektora, kao i Nagrada za individualni doprinos filantropiji.
O dugogodišnjim dobrim isksutvima Erste banke u oblasti društveno odgovronog ponašanja govorila je Sonja Konakov Svirčev.
O filantropiji kompanija se malo priča, a ne radi su tu samo o novcu, trudimo se da dorinesemo podržavajući i konkretne, kreativne projekte iz raznih oblasti vezanih za potrebe reznih marginalnih grupa kao i kulture. Doprinos dajemo i kroz volontiranje. Filantropija nije marketing, a u njenoj promociji, kada se radi i o manjim i serdnjim preduzećima i njihovim rezultatima na ovom polju, mediji imaju veliku ulogu i odgovornost, kazala je Konakov Svirčev.
Filantropija danas u Srbiji nije odgovor na sve probleme u društvu, ali trenutno puno toga rešava. Delovanje kompanija koje se bave donacijama, i fondacijama koje prikupljaju pomoć, i koje najvećim delom rade transparentno, potrebnoje znatno više predočiti javnosti. Kako zbog daljeg građenja poverenja tako i zbog uzajamnog učenja o tome kako efikasno delovati.
V. Crnjanski