Хоће ли једина мини хидроцентрала у Војводини завртети турбине?

Недавно је негативно мишљење о мини централама на малим планинским токовима дао и министар Горан Триван, али  као да још увек нема јасног става државних инститицуја по овом врло актуелном еколошком проблему који постаје још актуелнији јер се неки од спорних објеката приводе крају.

На територији Војводине, при крају је изградња мини хидроцентрале која би користила воду из реке Нере код Беле Цркве, где су активисти локалног еколошког удружења „Аурора“, покренули низ иницијатива и активности како би указали на то да би завршетак и пуштање у рад постројења на овом водотоку имали катастрофалан ефекат на шире подручје.

Према речима Милана Белобабића из удружења „Аурора“, изградња миницентрале на Нери је спорна из више аспеката.

- Истина је да објекат има грађевинску дозволу издату од стране Општине Бела Црква, али већ је и она спорна јер је издата уз низ пропуста, односно очигледно без провере усклађености документације па се у документима помињу различите локације, недостаје хидробиолошке анализа и сличне ствари и оно што је можда кључно – недостаје сагласност заједничке српско-румунске Комисије без чијег става  не би смело ништа да се ради на том подручју - појашњава Белобабић.

Према његовим речима, у најмању руку би било неопходно да се изврши детаљна ревизија документације која прати изградњу мини Хидроцентрале у близини Нере јер очигледно постоје неусклађеност и пропусти.

- Сматрам да у данашње време када климатске промене из године у годину постају очигледне и када је све теже проценити којим током ће нас те промене одвести, најмање што можемо да урадимо јесте да макар умањимо погубне утицаје на животну средину, а довољно је употребити здрав разум и увидети да изградња мини хидроцентрала дефинитивно није нешто што ће нам помоћи да очувамо природу јер ако из Нере узмете неколико кубика воде у секунди, не треба бити нарочито стручан и закључити да ће то имати негативан утицај на реку и околину – каже Белобабић, додајући да у конкретном случају на Нери постоје и правни оквири да се обустави изградња.

Са друге стране, инвеститор Љупче Коци, каже да је хидроелектрана спремна да почне да ради и да очекује да ће се то и десити у наредних пар месеци.

- По мојим сазнањима, мишљење мешовите српско-румунске Комисије је достављено Дирекцији за воде Србије и колико знам они кажу једино да се Нера не сме преграђивати, што наравно никада није ни било у плану. Они услови који су нам дати, ми смо их и испунили и мислим да нема разлога да не добијемо и водну сагласност и да можемо да објекат пустимо у рад. Ми смо кренули у ову инвестицију од 1,8 милиона евра јер смо добили услове које треба да испунимо и ми смо их испунили – тврди Коци.

Према његовим речима, хидроцентрала код Беле Цркве се доста разликује од оних који се граде на брдским рекама.

- Овде нема зацевљавања ни заустављања реке, овде је планиран само природан прелив воде из Нере, а у тој јарузи и сад када је затворена има воде и то су подземне воде, тако да би у неким периодима било потребно мање воде из реке, а у периодима ниског водостаја у Нери, наравно да не би угрожавали биолошки минимум и централа би радила знатно мањим капацитетом. – каже Коци.

У документацији која прати изградњу мини хидроелектране у Белој Цркви, Покрајински секретаријат за урбанизам и заштиту животне средине, „Воде Војводине“ и Покрајински завод за заштиту природе су указивали на недостатке и услове које треба испунити, али је и поред тога инвеститор добио грађевинску дозволу од општине Бела Црква те је објекат практично и завршен.

Према речима др Ратка Бајчетића, помоћника покрајинског секретара, у одговору на захтев за добијање услова за изградњу мини хидроцентрале у Белој Цркви, Покрајински завод за заштиту природе није дао позитивно мишљење о изградњи водозахвата јер се тај простор налази у заштићеном подручју, као ни о проширивању и продубљивању канала „Јаруга“ којим вода из Нере треба да дође до електране.

Колико их има у Србији?

Од 2011. године у Србији је изграђено око 90 мини хидроелектрана од 850 колико их пројектовано Генералним планом још из 1987. године, мада се према последњим проценама помиње бројка од око 450 могућих локација у Србији. У свету су оне „ стекле популарност“ седамдесетих и осамдесетих година прошлог века, али је у већини држава промењен став о њима као погодном извору енергије. Тако је у Кини (где их има 77.000) забрањена изградња нових, док се у Америци и у Европи све више доносе одлуке о њиховом уклањању из енергетског система због негативних еколошких последица.  

- За било какво узимање воде из Нере потребно је prеthodno урадити детаљну хидролошку и биолошку студију о утицају, јер је то бујични водоток који варира од свега пар стотина литара у секунди до 60 кубних метара  у секунди. Завод за заштиту природе је навео и на која питања та студија треба да одговори, али студија која је достављена није одговорила на та питања и самим тим услови се не могу сматрати испуњеним. Оно у шта сам сасвим сигуран је да ће се Покрајински завод за заштиту природе придржавати Закона о заштити природе и акта о проглашењу Заштићеног природног добра „Караш-Нера“ – појаснио је др Бајчетић.

Према његовим речима, добијање енергије из обновљивих извора јесте стратешки важно и ту у некој мери могу да допринесу и мини хидроелектране, али указује да мали, неизучени водотоци и сливови свакако нису пожељне локације, због очигледно лошег утицаја на водене и приобалне екосистеме и биодиверзитет.

- У заштићеним природним подручјима свакако треба искључити такве активности, али рецимо, у Војводини, на Хидро систему Дунав-Тиса-Дунав има неколико могућих локација за постављање турбина. То су водозахватне и регулационе уставе на каналима, где већ постоји потребна денивелација воде, односно висина водне степенице. На тим локацијама постоји сталан и значајан доток воде од неколико кубних метара у секунди, па до неколико десетина кубних метара воде у секунди. Негативан утицај на животну средину уопште не постоји, јер за квантитет и квалитет вода свеједно је да ли воду пуштате да прелива преко уставе, или ће вода тећи кроз турбину. Такође, на свим тим водним степеницама постоји и електро мрежа, па је прикључење генератора мини хидроелектрана на њу олакшано – каже Бајчетић.  

Нико Перковић