Новосадски студенти ових дана не испуштају књигу из руке
Испитни рок за студенте уме да буде прилично напоран, како због преобимног градива, тако и због превеликих сопствених, али или туђих очекивања, па су ових дана читаонице на новосадским факултетима заузете већ од раног јутра.
Студенти су током испитних рокова, према речима психолога и психотерапеута мр Мирославе Вучетић Ћирић, под великим стресом, што може да се одрази на њихово ментално стање, понашање и здравље. Она каже да се стрес код њих испољава у виду треме пред испит или на самом испиту, а да је узрок страх од неуспеха и ауторитета.
– Последица стреса је анксиозност или стрепња која се испољава као лупање срца, несаница и преокупираност црним мислима, присутан је страх од тога колико се студије могу одужити, што знатно утиче и на формирање будућности – казала је наша саговорица и додала да ће испитни рокови бити стресни за студенте у зависности од њихових очекивања у односу на себе, постављених циљева и правилне организације времена. – Временски период године у којем се полаже испит нема превасходну улогу у успешности, много више утиче самомотивација, самодисциплина, самоконтрола и освешћеност у смислу у ком смеру се иде и којим темпом желимо и можемо као студент доћи до задатог циља.
Студенткиња мастер студија Комуникологије Дуња Фундук признала нам је да је стрес због испита за њу давно прошло време, будући да га се решила већ након прве године основних студија.
– Схватила сам да увек постоји могућност за поправку и да уколико не положим сада, увек ме чека следећи рок – објашњава Дуња. – Верујем да је, што је дужи студентски стаж, и нервоза мања, јер смо уходанији. Са друге стране, трема пред полагање испита увек постоји, али ње се решавам учењем са пријатељима и заједничким консултацијама, када се некад заједно или охрабримо или обесхрабримо, али барем знамо да смо сви у том (не)знању заједно.
Поред стреса, код студената се јавља и тзв. испитна анксиозност, што је према речима мр Мирославе Вучетић-Ћирић, искуство осећања интензивног страха или панике пре или током писања испита. Она може да омета студента у показивању академске и когнитивне способности. Узрок за то може бити недовољно припремљено градиво, мањак самопоуздања, нереална очекивања или страх од стресних ситуација.
Добра организација и постављање приоритета у учењу олакшавају планирање обавеза и умањују интензитет стреса, а при планирању неопходно је рачунати на дане пре испита које треба посветити понављању и проверавању знања.
– Прилагодити технике и методе учења градиву је веома битно, као и учити активно да се разуме, повезује, логички разматра и памти на властити начин – објашњава Мирослава Вучетић Ћирић и додаје да је битно и освестити се по питању одлагања обавеза. – Битно је и што здравије се хранити, више се кретати, вежбати и одвојити време за дружење или неку другу активност која студенту представља задовољство. Што се тиче простора у којем студент учи важно је да он буде прилагођен и добро осветљен, без ометајућих дражи за време учења.
В. Бијелић