Novosadski studenti ovih dana ne ispuštaju knjigu iz ruke

Studenti su tokom ispitnih rokova, prema rečima psihologa i psihoterapeuta mr Miroslave Vučetić Ćirić, pod velikim stresom, što može da se odrazi na njihovo mentalno stanje, ponašanje i zdravlje. Ona kaže da se stres kod njih ispoljava u vidu treme pred ispit ili na samom ispitu, a da je uzrok strah od neuspeha i autoriteta.

– Posledica stresa je anksioznost ili strepnja koja se ispoljava kao lupanje srca, nesanica i preokupiranost crnim mislima, prisutan je strah od toga koliko se studije mogu odužiti, što znatno utiče i na formiranje budućnosti – kazala je naša sagovorica i dodala da će ispitni rokovi biti stresni za studente u zavisnosti od njihovih očekivanja u odnosu na sebe, postavljenih ciljeva i pravilne organizacije vremena. – Vremenski period godine u kojem se polaže ispit nema prevashodnu ulogu u uspešnosti, mnogo više utiče samomotivacija, samodisciplina, samokontrola i osvešćenost u smislu u kom smeru se ide i kojim tempom želimo i možemo kao student doći do zadatog cilja.

Studentkinja master studija Komunikologije Dunja Funduk priznala nam je da je stres zbog ispita za nju davno prošlo vreme, budući da ga se rešila već nakon prve godine osnovnih studija.

– Shvatila sam da uvek postoji mogućnost za popravku i da ukoliko ne položim sada, uvek me čeka sledeći rok – objašnjava Dunja. – Verujem da je, što je duži studentski staž, i nervoza manja, jer smo uhodaniji. Sa druge strane, trema pred polaganje ispita uvek postoji, ali nje se rešavam učenjem sa prijateljima i zajedničkim konsultacijama, kada se nekad zajedno ili ohrabrimo ili obeshrabrimo, ali barem znamo da smo svi u tom (ne)znanju zajedno.

Pored stresa, kod studenata se javlja i tzv. ispitna anksioznost, što je prema rečima mr Miroslave Vučetić-Ćirić, iskustvo osećanja intenzivnog straha ili panike pre ili tokom pisanja ispita. Ona može da ometa studenta u pokazivanju akademske i kognitivne sposobnosti. Uzrok za to može biti nedovoljno pripremljeno gradivo, manjak samopouzdanja, nerealna očekivanja ili strah od stresnih situacija.

Dobra organizacija i postavljanje prioriteta u učenju olakšavaju planiranje obaveza i umanjuju intenzitet stresa, a pri planiranju neophodno je računati na dane pre ispita koje treba posvetiti ponavljanju i proveravanju znanja.

– Prilagoditi tehnike i metode učenja gradivu je veoma bitno, kao i učiti aktivno da se razume, povezuje, logički razmatra i pamti na vlastiti način – objašnjava Miroslava Vučetić Ćirić i dodaje da je bitno i osvestiti se po pitanju odlaganja obaveza. – Bitno je i što zdravije se hraniti, više se kretati, vežbati i odvojiti vreme za druženje ili neku drugu aktivnost koja studentu predstavlja zadovoljstvo. Što se tiče prostora u kojem student uči važno je da on bude prilagođen i dobro osvetljen, bez ometajućih draži za vreme učenja.

V. Bijelić