Пекари: Хлеб није поскупео после укидања уредбе

Фото: pixabay.com

БЕОГРАД: У Унији пекара Србије тврде да хлеб није поскупео после укидања Уредбе о обавезној производњи и промету хлеба “Сава”, него је занемарљив број пекара кориговао цену због поскупљења пшенице, тако да сада, уместо од 29 до 32 динара, векну хлеба продају од 35 до 38 динара.

Национална организација потрошача Србије сматра да нема економског оправдања за поскупљење хлеба, те да ће, ако се то деси, тражити најригорозније санкције против произвођача.

Председник Уније пекара Србије Зоран Пралица објашњава да су поједини пекари, не сви, кориговали цене хлеба због поскупљења пшенице са 17 динара на 23 динара, и брашна са 25 или 26 динара по килограму на 33 или 35 динара,

Мислим да хлеб неће поскупети у Србији. Ако цена пшенице опет падне, вероватно ће то натерати произвођаче да спусте цену хлеба на 32 или 33 динара, каже Пралица и додаје да је свега од три до пет одсто произвођача коригловало цене.

Како је навео, произвођачка цена хлеба је 29 динара, а сваке године су благе турбуленције на тржишту, јер су се цене кретале од 30 до 38 динара у зависности од краја у Србији и понуде.

Уредба уопште не мања и не утиче тренутно на цену хлеба. Уредба нема везе са овом корекцијом цене хлеба. То није поскупљење, то је корекција цене на бази цене пшенице и брашна, каже Пралица.

Додаје да је у односу на регион, хлеб у Србији јефтинији, и наводи примере БиХ где је векна хлеба 72 динара, и Македоније где векна хлеба кошта 80 динара.

Председник Националне организације потрошача Србије Горан Паповић каже за Танјуг да нема оправданог разлога за поскупљење хлеба, те да пекари не зарађују на хлебу него на пециву.

Он је, међутим, позвао инспекцијске органе да крену у озбиљнију контролу и да затварају све оне пекара које раде у “сивој зони”.

У Србији има око 8.000 регисторваних пекара, већина два џака брашна унесу у производњу регуларно, а осам без фактуре, што је чиста зарада. Ако се деси да поскупи хлеб тражимо најригорозније санкције, рекао је Паповић.

Сматра да је због уредбе која је била на снази страдало индустријско пекарство, а не мали пекари за које каже да нису ни правили онолике количине хлеба које су биле регулисане уредбом чије је важење сада престало.