Епископи СПЦ и католички бискупи позвали на заједништво
ПОЖЕГА: Епископи СПЦ и католички бискупи поручили су да се залажу за то да се научно истражи и аргументовано утврди истина о страдању у време Другог светског рата и у време рата у Хрватској од 1991. до 1995. да би се, како кажу, престало с лицитирањем броја страдалих и да би се жртвама вратило достојанство.
Епискои СПЦ и католички бискупи у Хрватској, на позив пожешког бискупа Антуна Шкворчевића, окупили су се у Бискупском дому у Пожеги јуче и том приликом Изразили уверење да ни једна стратегија, усмерена против другог човека, народа или Цркве не може бити успешна јер није у складу с Божјим наумом о човеку и његовом победом над злом и смрћу, оствареној у Христовој љубави на Крсту.
У заједничком саопштењу објављеном на сајту СПЦ стоји д је истакнуто да је у Хрватској на јавној сцени велика количина негативних ставова, злонамерних приступа, бављења негативностима код других, а прелажења преко сопствених, што раздваја људе, ствара неповерење и удаљава једне од других.
Бискупи и епископи, наводи се, заузели су се за јеванђелска полазишта у међусобним односима и деловању, за заједничке наступе у јавности, како би охрабрили вернике да промовишу заједништво изнад сваке националне и политичке искључивости.
У разговору је дотакнуто више актуелних питања из јавног живота, с посебним освртом на расправе о страдањима бројних људи у Другом светском рату и непосредно после њега, као и о још неизлеченим ранама које је у душама многих оставио рат од 1991. до 1995. године, како Хрвата тако и Срба, посебно оних чији су најближи убијени или су нестали.
"Сетили смо се тешких страдања српског и хрватскох народа, као и страдања других грађана Хрватске у недавној прошлости у ратним сукобима, прогонима и убијањима, узрокованим мржњом", наведено је у заједничкој изјави такође објављеној на сајту СПЦ.
Свесни су, кажу, да међусобним оптуживањем, манипулисањем историјском истином, интерпретацијом ратних збивања у дневнополитичке сврхе, вређањима и понижавањима због припадности одређеној нацији или вери, остајемо заробљеницима прошлости и губитницима у садашњости.
Уз дубоко жаљење за сваку недужну жртву било којег народа, вере или политичког уверења из недавне прошлости двеју земаља, епископи и бискупи су поручили да сведоче да свако зло и неправду нанесену њима ”побеђујемо кроз онога који нас је заволео”.
Наводи се да је полазиште пастирског деловања у хрватском друштву чврсто уверење у помирење и да треба бити милистив и да својим праштањем будемо већи од почињеног зла које нас је понизило и да без осветничких мисли и осећања мржње у очишћеном памћењу чувамо спомен на наше недужне жртве, лечимо рањене душе, ширимо поверење и разумевање међу појединцима и народим.
На тај начин, кажу, јеванђелским путем постављамо темеље бољој и праведнијој будућности у нашој домовини за сваког човека.
