Нема епидемија грипа, нити морбила

Да ли ће тај број прећи епидемијски праг, како је рекла прим. др Снежана Медић из Центра за контролу и превенцију болести Института, остаје да време покаже.

– Грип се региструје на основу спорадичних, појединалних случајева, а први лабораторијски регистровани случај потврђен је у Центру за вирусологију Института за јавно здравље Војводине 3. јануара – рекла је Снежана Медић. – Ради се о сезонском грипу Х3Н2, а оболео је један старији суграђанин, који је, због хроничног обољења – шећерне болести и њеног погоршања, као и добијања упале плућа узроковане вирусом грипа – нажалост, преминуо. Након тога, регистровали смо још 11 лабораторијски потврђених случајева вируса свињског грипа Х1Н1, како у дечјој популацији, тако и код одраслих.

По њеним речима, после тога нема више региистрованих смртних исхода повезаних с грипом, који није једини узрок, већ се може окарактерисати као доприносећи фактор, поред основне болести, односно хроничног обољења. Преминула особа није била вакцинисана, а подаци последњих сезона говоре да је већина преминулих чија се смрт може довести у везу с грипом имала више од 65 година неко хронично обољење.

– Вакцинација против грипа је углавном завршена и остало је још врло мало доза по домовима здравља – рекла је др Медић. – Ове сезоне је било нешто веће интересовање за вакцине, а становништво се и сада може вакцинисати, али треба имати на уму да за стварање вакциналног имунитета треба две до три недеље.

Што се тиче заразних болести против којих се спроводи системска имунизација, по речима наше саговорнице, у протеклом периоду у Војводини су регистрована 22 случаја великог кашља, десет пацијената с туберкулозом, а када је реч о малим богињама, ситуација је тренутно мирна. У посматраном периоду од октобра 2017. године до 27. децембра било је свега 189 случајева, што значи да је у Војводини регистровано три одсто оболелих од укупног броја случајева регистрованих у Србији.

На конференцији је, између осталог, речено да је, на основу микробиолошких и физичко-хемијских анализа урађених на укупно 555 узорака воде за пиће из градског водовода, 99 одсто примерака здравствено исправно.

– Што се тиче квалитета ваздуха у граду, током децембра прошле године одговарао је постојећим дневним националним нормативима – рекла је проф. др Сања Бијеловић, лекар специјалиста хигијене, и додала да се контрола квалитета ваздуха спроводи од 1. новембра протекле године.

– Чињеница је да има доста осетљивих у одраслој популацији, тако да је епидемиолошка ситуација за неки наредни период још увек неизвесна – казала је др Снежана Медић. – Ођавили смо епидемије које смо имали у три општине: Инђија, Нови Сад и Кикинда и практично не бележимо аутохтоне случајеве малих богиња од новембра прошле године.

Од респираторних заразних болести, како каже, стрептококне инфекције су биле најчешћи узрок посете лекарима. Обољења попут варичеле и шарлаха су уобичајена у овом периоду код деце предшколског и школског узраста. Повратак у школске клупе ће додатно дати замајац тим инфекцијама, због густог смештаја и уопште услова који погодују вирусима у затвореном простору у којем је много деце.

И. Миклоши