Прослава 7527. У Новом Саду у знаку интеркултуралности

Јединственост и разноврсност два су кључна епитета тог дочека 7527, потврдила је весела публика на готово 50 места с програмом за све укусе и генерације, где се тражила и карта више. Повезујући српско културно наслеђе с нематеријалном културном баштином Европе, Српска Атина је још једном прославила своју идентитетску одредницу – интеркултуралност.

Синагога, у коју је право из Лондонске филхармоније стигао Роман Симовић, била је у посебном, свечаном руху. Публика је уживала у виртуозном извођењу дела Корелија, Барбера, Голијова, док је „прва виолина Лондонског симфонијског оркестра” с новосадским гудачким оркестром „Цамерата Ацадемица” извела и „Годишња доба” Астора Пјацоле.

Из Српског народног позоришта одушевљено су изашли и љубитељи микса џеза, класике и мађарске ромске музике који је на врхунском концерту извео Роби Лакатош. Звук Војводине у најстаријем српском театру представили су и Бане Крстић и „Гарави сокак”, прослављајући у оквиру дочека 30 година успешне каријере.

Величанствен наступ у пуној позоришној сали НИС-а имала је Лена Ковачевић. Осим ње, представник џез жанра у оквиру дочека 7527. био је и пољски уметник Пјотр Дамасјевич, који је наступио у интимној атмосфери познатог новосадског клуба „Абсолут”.

Разноврстан програм је уприличен и за најмлађе Новосађане, за које је премијерно у Српском народном позоришту изведена опера за децу „Баш челик“, по мотивима једне од најпознатијих српских бајки. Малишани су с одушевљењем гледали и слушали трупу „Високо Ц“, којој се прикључила и новосадска глумица Јована Балашевић. Специјалан музички програм за децу приређен је и у „Студију М“, где су наступили млади уметници из „Креативног М кутка”, школе музике „Мелодиес” и ученица Музичке школе „Исидор Бајић” Невена Станков.

Ни Позориште младих није каскало када је реч о квалитету програма, где је публику до предестих и шездесетих година 20. века одвела новосадска Мерилин Монро, а како се негују традиција и српско музичко наслеђе показали су Сања Илић и „Балканика“. У Новосадском позоришту није било паузе у певању сурово реалних, искрених и емотивних тесктова Ђорђа Миљеновића, а на истом месту сјајни концерт „Еротизам“ групе „Вроом“ показао је како се разбијају предрасуде и како уметност може да говори јасно и гласно.

Београдски бенд „Земља грува“ у Културној станици „Свилара“ направио је сјајну атмосферу за ђускање, а хрватски састав „Атомско склониште“ приредио је Новосађанима феноменалну свирку у Мађарском културном центру „Петефи Шандор“. Панк-рок спектакл на Спенсу окупио је фанове бендова „Партибрејкерс”, „Ритам нереда” и „Планет оф Зеус”. Више од три сата тврдог звука, ванвременских хитова, енергичних наступа, али исто тако и неуморна публика, доказали су да је Нови Сад и даље град панка и да су Новосађани увек расположени за добру свирку и квалитетну музику. 

Снагу и смелост показале су и жестоке девојке из dеath метал бенда „Немесис“, које су наступиле у „Шамрок бару“, а јаку женску енергију донела је Сајси МЦ, уз подршку ди-џеја БКО у „Герила бару“, као и представници алтернативне сцене – Сана Гарић, која је наступила у Културном центру Новог Сада, и београдски састав „Битипатиби“, који је све присутне одвео у потпуно нову димензију уживања.

Док су неки седећи уживали у програму дочека, други нису престајали да ђускају цело вече, што је био случај у „Студију М“, где је наступио реге састав „Дел Арно бенд“ и аутентични српско-хрватско-црногорски бенд „МАиКА“.

За добар провод нису остали ускраћени ни обожаваоци електронске музике, који су у Матици српској присуствовали преплитању стваралаштва два ди-џеја у оквиру наступа „Сецонд дреам“, а врсног представника електронског звука Марка Милосављевића Новосађани су имали прилику да чују у Културном центру „Лаб“. У Музеју Војводине моћним и савршеним гласовима публику су одушевили хорови Новосадског универзитета и Саборне цркве „Свети Георгије“.

„Битлси“, Боб Дилан, Нил Јанг, „Велвет андерграунд“ и друге светске звезде „свирали” су у извођењу „Плавог птичића“ у „Булевар Books“-u. Публика која је била у Америчком кутку такође је доживела право музичко путовање кроз време, до Дина Мартина, Елвиса Прислија и Френка Синатре, на које их је повео вокално-инструментални солиста Лоран Прокопић, уз пратњу пијанисте и композитора Давида Клема.

Нико није остао равнодушан пред акробацијама циркуских уметника из Новог Сада, које су извели својеврсни циркуски кабаре „Кабаре Бре“ у Западном холу новосадског Спенса, уз пратњу Александра Дујина с бендом, а чари плеса на изванредан начин дочаране су у оквиру мјузикла „Ко се боји Исадоре Данкан“ у Галерији Матице српске.

У Културном центру „Младост” у Футогу традиционални аранжмани „Сербоплова” учинили су да публика заплови на таласима фолклорног стваралаштва оживљеног кроз нове аранжмане блиске духу данашњице, док је у Заводу за културу Војводине пројекција филма Сегеја Параџанова „Боја нара”, обогаћена музиком првокласног представника електронске музике, светског Николаса Жара, привукла љубитеље седме уметности.

Б. Павковић