Картице из Србије хаковали у Азији
Други дан Божића многим клијентима у Србији покварио је позив из Теленор банке. Сазнали су да је у Азији неко с њихових картица покушао да скине новац.
Лопов је остао, што се каже, „кратких рукава”, а банкри и клијенти схватили су још једном да се она изрека „Србија је свет” односи и на лопове. Банка је клијентима понудила да им путем картица блокира рачун, картицу или електронска плаћања која су у поменутом случају била извор проблема и инспирација лоповима.
Све се завршило добро, а из Теленор банке кажу да су и они и клијенти добро прошли захваљујући томе што банка код тих трансакција примењује 3Д секјурити технологију. То захтева додатну потврду идентитета власника картице и даје већи степен безбедности њеног коришћења на интернету. Ту технологију подржава компанија „Мастеркард”. Она функционише тако да се приликом плаћања захтева унос кôда послатог СМС-ом на број телефона који је регистрован у банци. Без тога нема плаћања.
Приликом избора платне картице клијенти, осим могућности коришћења позајмице и висине каматне стопе која се плаћа код кредитних картица, треба да поведу рачуна и о сигурности. У Теленор банци кажу да ризик приликом плаћања картицама на интернету постоји. Ниједна банка у Србији или свету не може предвидети све ситуације. Може само да клијентима пружи макисмалну безбедност применом савремених технологија заштите. У Теленор банци кажу да они своје клијенте већ при закључивању клаузула едукују. Уколико се утврди да је дошло до задужења клијента путем злоупотребе картичних података, Теленор банка ће обештетити клијента за износ спорне трансакције.
Апликација помаже
Теленор банка омогућила је клијентима директно управљање платним картицама путем мобилне и интернет апликације. Сваки корисник може сам у неколико корака да укључи, односно искључи канале плаћања по картици и тако га лимитира. Та услуга доступна је 24 сата дневно. На тај начин клијентима је обезбеђења контрола над картицама непрекидно. То утиче и на то да се све неовлашћене тарнсакције лакше открију.Што савременији систем заштите, за кориснике је боље.
Наравно, у систему заштите и сам клијент себи може доста помоћи. Уколико се понаша одговорно, знатно олакшава посао заштите и банци, а самим тим отежава посао лоповима. Међутим…
Дешава се да корисници платних картица сами оставе податке на несигурним сајтовима у жељи да нешто купе повољније. Све је чешћа појава лажних сајтова за куповину, где се роба купцу никада не испоручи, опомињу из Теленор банке. Могуће су и друге врсте злоупотреба података с картице услед компромитације базе података било којег учесника код плаћања картицом.
Е-продавнице су због ниских цена код нас све популарније. Да би могли да користе те погодности, потрошачи, односно клијенти банака, треба да поведу рачуна пре свега о томе на којим сајтовима остављају своје податке. То важи за готово све житеље Србије. По подацима Удружења банака Србије, код нас је концем 2018. било издатих 1.248.706 кредитних картица. У Србији је регистровано и 7.602.773 текућа рачуна. Сваки од њих прати картица, макар дебитна, многе имају међународну функцију. А познато је да од прошле године сваки клијент банке уз текући рачун добија домаћу „дина” картицу. Она би требало да добије функцију међународног плаћања преко „Чајна јунион пеј” система.
Д. Вујошевић
