Kartice iz Srbije hakovali u Aziji
Drugi dan Božića mnogim klijentima u Srbiji pokvario je poziv iz Telenor banke. Saznali su da je u Aziji neko s njihovih kartica pokušao da skine novac.
Lopov je ostao, što se kaže, „kratkih rukava”, a bankri i klijenti shvatili su još jednom da se ona izreka „Srbija je svet” odnosi i na lopove. Banka je klijentima ponudila da im putem kartica blokira račun, karticu ili elektronska plaćanja koja su u pomenutom slučaju bila izvor problema i inspiracija lopovima.
Sve se završilo dobro, a iz Telenor banke kažu da su i oni i klijenti dobro prošli zahvaljujući tome što banka kod tih transakcija primenjuje 3D sekjuriti tehnologiju. To zahteva dodatnu potvrdu identiteta vlasnika kartice i daje veći stepen bezbednosti njenog korišćenja na internetu. Tu tehnologiju podržava kompanija „Masterkard”. Ona funkcioniše tako da se prilikom plaćanja zahteva unos kôda poslatog SMS-om na broj telefona koji je registrovan u banci. Bez toga nema plaćanja.
Prilikom izbora platne kartice klijenti, osim mogućnosti korišćenja pozajmice i visine kamatne stope koja se plaća kod kreditnih kartica, treba da povedu računa i o sigurnosti. U Telenor banci kažu da rizik prilikom plaćanja karticama na internetu postoji. Nijedna banka u Srbiji ili svetu ne može predvideti sve situacije. Može samo da klijentima pruži makismalnu bezbednost primenom savremenih tehnologija zaštite. U Telenor banci kažu da oni svoje klijente već pri zaključivanju klauzula edukuju. Ukoliko se utvrdi da je došlo do zaduženja klijenta putem zloupotrebe kartičnih podataka, Telenor banka će obeštetiti klijenta za iznos sporne transakcije.
Aplikacija pomaže
Telenor banka omogućila je klijentima direktno upravljanje platnim karticama putem mobilne i internet aplikacije. Svaki korisnik može sam u nekoliko koraka da uključi, odnosno isključi kanale plaćanja po kartici i tako ga limitira. Ta usluga dostupna je 24 sata dnevno. Na taj način klijentima je obezbeđenja kontrola nad karticama neprekidno. To utiče i na to da se sve neovlašćene tarnsakcije lakše otkriju.Što savremeniji sistem zaštite, za korisnike je bolje.
Naravno, u sistemu zaštite i sam klijent sebi može dosta pomoći. Ukoliko se ponaša odgovorno, znatno olakšava posao zaštite i banci, a samim tim otežava posao lopovima. Međutim…
Dešava se da korisnici platnih kartica sami ostave podatke na nesigurnim sajtovima u želji da nešto kupe povoljnije. Sve je češća pojava lažnih sajtova za kupovinu, gde se roba kupcu nikada ne isporuči, opominju iz Telenor banke. Moguće su i druge vrste zloupotreba podataka s kartice usled kompromitacije baze podataka bilo kojeg učesnika kod plaćanja karticom.
E-prodavnice su zbog niskih cena kod nas sve popularnije. Da bi mogli da koriste te pogodnosti, potrošači, odnosno klijenti banaka, treba da povedu računa pre svega o tome na kojim sajtovima ostavljaju svoje podatke. To važi za gotovo sve žitelje Srbije. Po podacima Udruženja banaka Srbije, kod nas je koncem 2018. bilo izdatih 1.248.706 kreditnih kartica. U Srbiji je registrovano i 7.602.773 tekuća računa. Svaki od njih prati kartica, makar debitna, mnoge imaju međunarodnu funkciju. A poznato je da od prošle godine svaki klijent banke uz tekući račun dobija domaću „dina” karticu. Ona bi trebalo da dobije funkciju međunarodnog plaćanja preko „Čajna junion pej” sistema.
D. Vujošević
