ИЗА ИЗЛОГА Велика очекивања

Што се каже, таман сам се некако навикла на ову и сад опет све испочетка: нових 365 дана за тренирање промена. Дакле, ништа што би могло да ме одушеви и натера у неки луд провод. Приватно, то јест у кругу врло малог броја људи, још је и опција о којој бих могла да размислим. Све друго, нема шансе.

С друге стране, ове „старе“ године мени су, без обзира на то да ли су ми теже или лакше „пале“, баш онако драге и тешко се од њих растајем. Некако уживам у томе да - најчешће док се шетам улицама града - сабирам и „пакујем“ све научене лекције, све лепо и оно мање пријатно што ме је „калило“ у години на измаку, те је то нешто као само мој празник у децембру. Чак и поклоне себи купим када желим да се наградим за неку успешно савладану лекцију, а не да бих не знам ти ни ја шта, „призвала“ у Новој години.

Пре неких десетак година сам стицајем разноразних (субјективно-објективних) околности 31. децембра негде око шест поподне схватила да ћу Нову дочекати сама у стану, без икакавих провода, дружења и зезања. На тренутак ме је ухватила паника; како ћу сад сама, па то није предвиђено; шта се ради и како се понаша у тој ситуацији, да ли да се правим да је све ОК или је можда прихватљивије плакати над властитом судбином... Ово су само нека од питања која сам себи постављала, док сам онако на брзину правила (неку као) празничну клопицу. Па, нећу баш гладна да уђем у ново лето!

И тако, мало сам кувала, мало слушала музику, потом сам фино ручкала, попила чашу вина, гледала како се Камерон Дијаз и Yad Лоу заљубљују у предивној зимској сценографији у неком британском „што даље од Лондона“ месташцету и... Све је било баш онако суперица. Уживала сам. Гледано из данашње перспективе могла бих чак да кажем да је то био један од бољих (негде у класи оног кад сам била заљубљена до ушију) дочека у мом животу; уживање плус лекција бонус – научила сам шта је самоћа и како живети скроз добро у њеном друштву. После тога ми више никада, колико год волела да се дружим с људима, није засметало када се нешто – прослава, шетња, кафа, вечера -  сведе на сингл варијанту. Управо супротно, научила сам да се томе радујем...

А што се тиче свих оних који полажу велике наде и очекивања у годину пред нама, не сумњам да су спискови жеља и планови већ стратешки окачени негде у близини јелке. Лампице увелико трепере, тоалете су, претпостављам, такође спремне, шампањац се могуће већ хлади и – фешта може да почне! За разлику од уобичајног репертоара жеља свих мање или више добронамерних које се углавном своде на добро здравље, пун новчаник, срећу у љубави и осмех као заштитни знак, од мене нешто мало другачије.

У Новој години вам желим више карактера; више чак и од осмеха. Е сад, ако баш и нисте луди за плаћањем цене за своје поступке; за све што сте учинили или пропустили да урадите; за све што сте се огрешили и погрешили, ево и једног крајње прагматичног разлога због којег би управо карактер (а не осмех) требало да буде ваш најбољи пријатељ. Само с карактером исписаним на лицу боре вам више неће бити проблем и мука. Нећете морати под нож и остале „поправке. А не, чуваћете свако то сведочанство било своје победе, било пораза, губитка... Без обзира о чему да је реч, свака је „шара“ заправо сведочанство да сте нешто проживели и преживели, да сте, како се то популарно каже, „ушли, прошли и победили“.

И још нешто... Карактер ће вам неспорно помоћи у још две нимало безначајне ствари: да чак и у „стрит брендовима“, у преводу моди за широке народне масе, изгледате оригинално и другачије, односно, да чак и када „шетате“ копију неког скупоценог бренда изгледате „скупље“ од оригинала с осмехом.

У том случају, имаћете и више него довољан разлог да прославите одлазећу годину, без потребе да се брже-боље и онако главом без обзира „свичујете“ на нешто као скроз ново и непознато. Нема потребе за јурњавом и трком; биће вам скроз добро ту где сте и (било да сте сами или у друштву) с ким сте. А онда лепо у поноћ, све с борама, вишком килограма или већ неком другом друштвеном (не)прихватљивом ставком, себи једноставно реците: „Е, па, нека је са срећом!“. И да, под обавезно лепо (без бројања калорија) ручкајте, попите неко фино пићенце и за крај се мало и засладите. Почастите се и уживајте.

Заслужили сте.

Јасна Будимировић