У дневном боравку ОШ „Иво Андрић“ у Будисави ђаци уче о равноправности

Како малишани усхићено кажу, тамо им је супер јер се играју, друже, раде домаћи и једу.

- Најзанимљивије је то кад идемо у двориште - пробија се пискави гласић дечака кроз грају узвика ко шта од деце воли да ради.

Међутим, кад смо их недавно посетили, затекли смо их како пишу писма Деда Мразу. То нису писма на која смо навикли, већ је реч о дечјим жељама за Деда Мраза, односно шта је оно што они њему желе за Нову годину.

- Ја му желим да свој деци света испуни жеље - довитљива је шестогодишња Јелена, док су дечаци били мање скромни и довикивали шта је то оно што би волели да пронађу под јелком.

Како је приликом наше посете снег прекрио читаву Будисаву, деца највише забаве проналазе у зимским чаролијама, али не крију да им је грудвање омиљена дисциплина!

- На јесен се гађамо кестењем, а зими снегом - искрен је један дечак, док га други неспретно исправљају говорећи да се, пак, гађају „само у ноге”.

Многи од њих, истина, тренирају неке спортове, највише аикидо који, само понекад, практикују и ван тренинга. Али, никад нису они ти који започињу било какву препирку!

- Ја скоро цео мађарски знам - хвали се један од момчића, будући да у дневном боравку има и српске и мађарске деце, те и једни и други знају оба језика.

Иако су различитог узраста у Дневном боравку дишу као једно. Како је учитељица Ева објаснила, за то време које проведу заједно, уче се самоконтроли, међусобном помагању, како да се понашају у колективу, да буду емпатични и, наравно, уредни.

- Овде смо сви равноправни - истиче учитељица. - Наравно да понекад буде неког кошкања, али зато имамо патуљка Мргуда код којег дете, које је урадило нешто лоше, седне и размишља о својим поступцима. Није једноставно радити овде, али смо у служби родитеља и по потреби се ангажујемо и мимо радног времена.

Л. Радловачки